Mađarski izbori

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je u petak u Subotici da se do sada 113.000 građana Srbije, zahvaljujući zakonu o dvojnom državljanstvu koji je usvojila njegova vlada, „upisalo u knjigu mađarskih državljana“. Orban se, svakako, nada da će većina njih glasati za njegovu partiju, desničarski Fides, koji je na izborima 2010. već bio osvojio apsolutnu većinu.

Orban je u Subotici rekao da je zakon o dvojnom državljanstvu bio način da se „mađarska zajednica posle 100 godina ujedini“, aludirajući na Trijanonski ugovor iz 1920. kojim je Mađarska posle poraza u Prvom svetskom ratu kao novonastala država svedena na oko 28 odsto teritorije dotadašnje Kraljevine Mađarske, kao dela Austrougarske.

Otkrivanje spomenika Deže Kostolanjiju bilo je povod za predizborni skup na kojem je Orban kazao da se u Subotici oseća kao kod kuće i poručio sunarodnicima da čuvaju svoj jezik kao „uslov za opstanak na ovim prostorima“. Predstavnici drugih nacionalnih zajednica u Vojvodini komentarisali su kako mogu samo da požele da im vlade njihovih zemalja matica tako predano pomažu, kao Orban Mađarima.

Mađarski mediji primećuju kako se Fides transformisao – mi bismo mogli da kažemo dodikovski – od snažno prozapadno orijentisane partije ka modelu „začinjenom ogorčeno skeptičnom retorikom prema Evropskoj uniji“. Orban već nekoliko godina, naime, zagovara „otvaranje Mađarske prema istoku“, a poslednji veliki domašaj te politike je ugovor koji je u januaru premijer potpisao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom: Rusija će uz kredit veći od 13 milijardi dolara finansirati proširenje jedine mađarske nuklearke, u gradu Pakš.

Mađarska opozicija zbog tog ugovora prigovarala je Orbanu da ćuti o krizi u Ukrajini.

Sada odlazeći premijer Srbije Ivica Dačić u novembru 2013. je na samitu kineskog premijera Li Kećijanga i šefova vlada istočne i centralne Evrope u Bukureštu rekao da je inicijativa da Kina više ulaže u Srbiji i Mađarskoj bila „trojna“, Orbanova, njegova i kineska.

Mađarsko otvaranje ka istoku obuhvata još čitav niz država sa kojima Budimpešta neguje dobre odnose. Među njima je i Iran, prema kojem Orban, za razliku od većine u EU, nije bio gadljiv u vreme kada je predsednik bio Mahmud Ahmadinežad.

„Zabrinutost“ OEBS-a pred izbore 6. aprila – zbog nivoa medijskih sloboda u Mađarskoj, promena izbornog sistema i moguće pristrasnosti izborne komisije – ne predstavlja ništa novo. Apsolutna većina na izborima 2010. Fidesu je omogućila da izmeni ustav uz gotovo 2000 amandmana i da, prema nalazima Venecijanske komisije, Saveta Evrope, Evropskog parlamenta i SAD, samom sebi dodeli preveliku vlast, da ograniči nadležnosti sudstva – uključujući i Ustavni sud – i da nadzire medije i izborni proces. Ipak, oktobra prošle godine Savet Evrope je saopštio da su preduzete promene za tu organizaciju prihvatljive.

Na izborima 2010. Fides je osvojio 53 odsto glasova i „supervećinu“ od 68 odsto poslaničkih mesta. Poslednja istraživanja pred izbore u nedelju kažu da će za Fides glasati oko 50 odsto birača, za socijaliste oko 20 odsto, a za krajnje desni Jobik 15 odsto. Jobik, koji se kao i Fides zalaže za otvaranje prema istoku, ali i za moguće „otcepljenje“ Mađarske od EU, a gaji netoleranciju prema Jevrejima i Romima, u januaru je nezakonito otvorio kancelariju u Subotici. Uspeo je to i u Rumuniji. Na kraju, to je samo kampanja.