Onda sam se setio da je Tasovac čovek inteligentan, pun energije i sa velikim smislom za humor. Ako je prihvatio izazov da Filharmoniju vaskrsne iz skoro polumrtvog stanja – mogu da razumem da će mu se i ovaj izazov učiniti zanimljivim. Zašto da ne? Mlad je, pun života, ništa ga ne mrzi, ajde i to da proba.

I tako sedim danima pred televizorom na koji još nisam ugradio brisače (zbog pljuvanja) i gledam skupštinski cirkus. Reći da to liči na svađe piljarica na pijaci bila bi uvreda za te dobre žene. U toj, dakle, sasvim nušićevskoj atmosferi („A za njegovu tetku da mi se kaže od čega živi“), najzanimljiviji deo je kad kamera hvata kandidate za nove ministre; molio bih realizatore živog TV prenosa da na njih ubuduće obrate više pažnje. Jedini koji sve to gleda hladno i sa punim razumevanjem je Saša Radulović. Nikakvo čudo: čovek je uspešan stečajni upravnik i problematika mu je više nego bliska kao budućem ministru, da prostite, privrede. Mlađani Laza Krstić izgleda užasnuto, mada to izbija samo povremeno iz njega. On sa, kao, razumevanjem pokušava da izgleda da je, kao, na visini situacije. To se valjda uči na tim bršljanskim univerzitetima (Ivy League). Mogu, međutim, misliti šta mu se vitla i komeša u glavi: Bože mili, kud sam zašo, na primer. Zatim: od ovih niko neće napraviti korporativne menadžere, kao što bi on da napravi od one dece iz Petnice (kako kaže kolega Kišjuhas).

Ivan Tasovac, pak, izgleda autentično zabezeknuto, kao da nikada ranije nije gledao žive prenose iz Skupštine (verujem da nije: nije to nalik na njega). Povremeno izgleda uplašeno, s dobrim razlogom, uostalom. Počeo sam da se brinem za njega, iskreno da vam kažem. Nekako se nadam da će Tasovac, kao prvo, čim postane ministar dovesti jedan gudački kvartet da narodnim predstavnicima odsvira nešto što nije od Ane Bekute. Kad je to izveo u Strahinića bana, valjda može i kod ovih.

Za dalje – ne znam. Možda ministar Ivan Tasovac potraje do kraja mandata ove vlade; možda odustane koliko večeras; sve je moguće, to zavisi od njegove procene u koju se uzdam. Uzdam se i da će se on svoje procene držati, ne obazirući se na oportunitete raznih vrsta. Takođe se uzdam da će insistirati na onim uslovima koje je sa Dačićem, kažu, utanačio: veći budžet, slobodan izbor saradnika i sloboda delovanja. Za veći budžet će ga – plašim se – izraditi ubrzo. Što se saradnika tiče, roj podguznih muva već zuji, nastaće uzajamno olajavanje i potkazivanje (znamo mi njih). Koga će Tasovac pozvati da mu pomaže, videćemo uskoro. Koga će najuriti (ja bih imao nekoliko kandidata, ali neću da se mešam u to) i to ćemo videti. Objašnjavati ljudima da vrhunske i dokazane kulturne vrednosti i tradicije zaslužuju neke pare, a ne KPZ (svi smo već zaboravili šta je to, osim sinekurista) neće biti lako. Kasno je, na primer, da Ivan Tasovac jednim preciznim hicem ucmeka ceo taj cirkus od Milanskog edikta koji preti da mu pojede to malo budžeta. Videćemo.