Po onome što vidimo i čujemo ovih dana, Preosvećenom su mangupi smestili popriličnu čarlamu potajnim snimcima njegove intime. U priču je umešan čak i onaj Dominik Jugo, inače poznat kao Jugoslav Petrušić (iz afere „Pauk“, ako se neko seća), lice iz obaveštajnog polusveta, što nas iz nekog razloga ne čudi… Policija, je, kao što znamo, uredovala i piše krivičnu prijavu za „proizvodnju i rasturanje pornografskih sadržaja“ (valjda se tako zove), a možda ispadne i neka iznuda, jer su mangupi pokušali da klepe i neke pare.

Ostaje otvoreno pitanje: a šta ako se ispostavi da su optužbe protiv Preosvećenog da je uznemiravao i maloletna lica istinite? Mi u to ne želimo da verujemo, ali ko nas pita? Reč je o kriminalistici. U tom slučaju – daleko bilo! – krivično-pravna nadležnost je u drugoj državi, Bosni i Hercegovini; Srbija bi se, ako je tako, bavila tek mangupima koji ljude krišom slikaju u kompromitantnim pozama, pa to posle pokušavaju da rasturaju i prodaju; tako i treba. Tu, sa tom nadležnošću, ulazimo na delikatan teren: ako ispadne, opet daleko bilo, da je do krivičnog dela uopšteno poznatog kao pedofilija došlo na teritoriji pod nadležnošću pravosudnih organa Republike Srpske – šta će se desiti? Ako smo mi tako prošli sa Pahomijem, kako će tek Dodikova država izaći na kraj sa njenim omiljenim Kačavendom? To ćemo vremenom videti, za sada imamo samo pomenute dileme.

Postavlja se – sasvim neizbežno – još jedno pitanje: kako će Sveta Matera Crkva izaći na kraj sa ovim skandalom? Kažu da se čeka majsko zasedanje Sabora, na kome da su arhijereji već planirali da se Kačavende nekako otarase: prekardašio je on i bez ovoga. To je, međutim, tek proceduralno pitanje crkvene politike. Mnogo je važnije nešto drugo: kako će se prema pitanju homoseksualne orijentacije sada opredeliti crkvena i paracrkvena javnost, kad se za jednog važnog episkopa izvikalo da je gej?

Ako se Sinod i Sabor odluče – kao u slučaju Pahomija i još nekih – da stvar zature pod tepih i naprave se blesavi, dobro. Ali, tada treba objasniti svim onim uličnim „hrišćanima“ sa kajlama i krstačama, Njihovima, Dverjanima, Obrazima, Justinima i navijačima da nije lepo mlatiti gejove i gejke na ulici i uopšte terati tu kampanju homofobije: ipak je to ljudski, čim jedan tako važan vladika ima – ako ima – takve preferencije.

Kojem će se carstvu Crkva privoleti? Hoće li se usuditi da se usprotivi svojoj uličnoj pastvi tabadžija i navijača u ime hijerarhijskog principa da ako vladika nešto radi, onda to mora biti da je dobro? Hoće li se pozvati na ljudska prava homoseksualne manjine?