Šta nam to brzo raste u ekonomiji? 1Foto: Radenko Topalović

Slika i prilika ekonomije. Ako se traži fotorobot ekonomije jedne zemlje, onda bi to mogle da budu brzorastuće kompanije.

One na najbolji način pokazuju koji su to biznisi koje favorizuju kreatori ekonomske politike, kakvog je kvaliteta poslovno okruženje, odnosno koje mere pogoduju napredovanju biznisa, koji su to trendovi i koje su to industrije na koje se treba kladiti na berzama i u budućnosti.

Prema jednoj (Supply Chain, novembar 2023) od mnogobrojnih lista koje rangiraju najbrže rastuće kompanije u svetu, na prvom mestu je Daqo New Energy Corp, vodeći svetski proizvođač polisilicijuma visoke čistoće za industriju solarnih (fotonaponskih) panela.

A na drugom mestu je Advanced Micro Devices (AMD), kompanija za proizvodnju poluprovodnika, poznata po dizajniranju i razvoju računarskih procesora i grafičkih tehnologija. Ništa čudno. Rast prihoda i zarade ove dve kompanije odražava i domaće (kineske, američke) ali i globalne trendove koji podržavaju tranziciju ka izvorima čiste energije i doprinose napredovanju bazičnog sektora visokotehnološke industrije.

Od pre neki dan javnost je u prilici da se upozna i sa rang-listom (portal Biznis.rs) brzorastućih preduzeća u Srbiji koja prikazuju rast prihoda, dobiti i broja zaposlenih (najmanje 20 odsto godišnje za minimum tri godine). Kad se izmiksuju ta tri pokazatelja na prvom mestu liste 10 najbrže rastućih preduzeća u Srbiji je kompanija North Gate Container Terminal, čija je osnovna delatnost manipulacija teretom.

Na drugom mestu je Forest Bioenergy (proizvodi od drveta, plute, slame i pruća), na trećem mestu je preduzeće Beladore (lanac parfimerija) a zatim slede Brose (delovi za auto industriju), Deftly (web dizajn), Knowit (softver), Avalica (ugostiteljstvo), Abus (bezbednosna oprema), Tim-Jobs (zapošljavanje) i Brzanplast mašine (proizvodnja mašina za industriju hrane, pića i duvana).

Pronalaženje brzorastućih kompanija postalo je i u ovom delu sveta „modni“ trend pa su tako sarajevske Poslovne novine početkom godine objavile listu „Fastest Growing Companies ADRIA 1.000“, koristeći složenu godišnju stopu rasta (CAGR) kao kriterijum rangiranja.

Ta lista izazvala je veliko interesovanje srpskih medija koji su je „prepevali“ na tradicionalno nazdravičarski način, spominjući „brzorastuće gigante“, „revoluconarani skok“ i „srpsku dominaciju“ u regionu.

Analiza je pokazala da je među TOP 1.000 najbrže rastućih kompanija u Adria regionu najviše iz Srbije (306), Hrvatske (299) i Slovenije (223).

Ubrzani rast tržišta nekretnina, zaključak je analize, bio je „vetar u leđa“ građevinarstvu koje je postalo lider među brzorastućim industrijama, smenjujući nekad vodeći drumski prevoz i računarsko programiranje. Odmah iza građevinarstva enormni rast prihoda beleže putničke agencije, hoteli i privatni smeštaj.

Prva kompanija po brzom rastu na ovoj listi je Aluminij industrija iz BiH, a slede slovenačka firma za računarski konsalting Cargox, hrvatska Grupa jadranski luksuzni hoteli, albanski turoperater Albtours D-Vas i srpska kompanija u kineskom vlasništvu Serbia Zijin Mining.

Među prvih deset brzorastućih kompanija su dve srpske firme (deveto i deseto mesto): proizvođač čarapa Incanto industries i Aleksandar gradnja a pre njih na Listi su dve hrvatske firme: trgovac energentima Marco Polo international i MP filmska produkcija i crnogorska kompanija Kompas Montenegro.

Kad se u ovoj analizi posmatra samo Srbija, prvih pet brzorastućih kompanija su: Serbia Zijin Mining, Incanto industries, Aleksandar gradnja, Hidroteam solutions (izgradnja cevovoda) i Tabex (mešovita proizvodnja hrane). Zanimljiv podatak je da su među prvih dvadeset – polovina trgovci raznim vrstama roba.

To što Srbija ima najviše brzorastućih firmi ne sugeriše da je njena ekonomija automatski zagazila u ozbiljnu tehnološku transformaciju, nego da se i dalje drži tradicionalnih poslova (građevinarstvo, trgovina). Ako su visoke tehnologije cilj kome teži i čiji razvoj podstiče vlast u Srbiji i ako IT sektor daje ogroman doprinos izvozu i rastu BDP-a, onda bi bilo za očekivati da među brzorastućim firmama ima najviše (ako ne većina, onda bar polovina) preduzeća iz te oblasti.

Ali, čini se da priče o transformaciji srpske ekonomije ka visokotehnološkim industrijama i nemaju pokriće u stvarnosti.

Činjenica je da, globalno posmatrano, brzo rastućim biznisima pogoduje izlazak svetske privrede iz pandemije, što im je donelo streloviti rast prihoda kroz zadovoljavanje potreba potrošača.

Pogoduju im, iako na prvi pogled možda izgleda kao paradoks, ratovi koji podstiču glad tržišta za energijom i hranom. Ali, i svetske liste brzorastućih kompanija potvrđuju tezu da su nove tehnologije (veštačka inteligencija, mašinsko učenje, blokčejn, neuromedicina, biotehnologija, komunikacije, zabava) ključna „mirođija“ biznisa koji imaju meteorski rast prihoda, profita i novih radnih mesta.

Na Listi 1.000 Fajnenšel tajmsa od 20 najbrže rastućih kompanija polovina su tehnološke (zabava, softver, fintech).

Ali, lako je Ujedinjenom kraljevstvu da na prvom i šestom mestu najbrže rastućih kompanija toleriše Tripledot Studios i OnlyFans kad je svoju gotovo kompletnu ekonomiju preorijentisalo na visokotehnološke industrije.

U Srbiji se dugo priča o tehnološkoj transformaciji privrede. Da su uslovi poslovanja za IT kompanije raskošniji i stimulativniji naravno da bi ih bilo mnogo više među brzorastućim biznisima.

Često se čuju hvale kako IT sektor zapošljava mnogo stručnjaka, ali većina njih radi za velike svetske tehnološke kompanije koje su otvorile svoje razvojne centre u Srbiji.

Lepo je što mnogo inženjera radi za Majkrosoft i NCR, ali Srbija nema domaću (naravno, privatnu) tehnološku kompaniju koja je svetski lider u nekoj od tih oblasti. Hvalili smo se (dok nije prodat) Nordeusom, ali to je ipak samo gejming industrija.

Legitimno je pitanje, na primer, zašto Srbija, nema ni jedan fintech (koji brzo nastaju i rastu u Bugarskoj, Češkoj, Litvaniji, Nemačkoj, Poljskoj)?

Ili, zašto Srbija nema svoj Devot, firmu za razvoj softvera, koja je najbrže rastuća hrvatska kompanija i dve godine za redom na 4. mestu Dilojtove liste najbrže rastućih tehnoloških kompanija u Centralnoj Evropi?

I za kraj jedna primedba. Nema ničeg lošeg u pravljenju lista brzorastućih kompanija. Ali, osim već korišćenih kriterijuma (ukupan prihod, dobit, broj zaposlenih) ne bi bilo zgoreg uključiti još jedan parametar – veličinu prinosa koji te kompanije donose svojim vlasnicima (akcionarima).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari