Tajkunski režim 1Foto: Radenko Topalović

Tajkunske domaćice, tajkunski penzioneri, tajkunski lekari, tajkunski nastavnici, tajkunski seljaci, tajkunski glumci, tajkunski stolari i pekari (spisak nije konačan i može se dopisati po ličnom nahođenju).

Za njih se još nije čulo da postoje, ali ne znači da ih nema. Zasad su dobro kamuflirani i čim promole nos biće raskrinkani i žigosani. Kao što je to slučaj sa tajkunskim medijima, a odnedavno i sa tajkunskom opozicijom i tajkunskim analitičarima.

Što joj se brže primiče kraj, vlast postaje sve histeričnija i „kreativnija“ u proizvodnji izmišljenih tajkunskih neprijatelja, za koje je paranoično umislila da je vrebaju iza svakog ćoška. U neprestanoj svađi sa svim i svakim poštapalica vlasti i njenih satrapa, takoreći naprednjačka stilska figura u javnom ophođenju, postao je pridev „tajkunska“. Nema dana a da vlast ne otkrije neko novo, doskoro ilegalno, tajkunsko gnezdo ili neki esnaf koji se pridružio tajnom tajkunskom bratstvu u nameri da onemogući naprednjake u naumu da pozlate i usreće Srbiju.

Izbegavam da koristim pojam „tajkun“. Mislim da oni (svih političkih boja) koji ga koriste tako žele da izraze negativan vrednosni sud prema poslovnim ljudima. Ovom prilikom nerado prihvatam upotrebu tog pojma samo da bih ukazao na dvoličnost režima.

Istorija se ponavlja. Ovog puta kao farsa. Vlast tvrdi da su tajkuni (ali samo domaći i to opozicioni, ne i inostrani) opet krivi za sve nevolje Srbije. Tadić ih je krivio da „otimaju od naroda“ i da su „bezobrazno bogati“, Vučić ih optužuje da upravljaju medijima, opozicijom, analitičarskim umovima.

Spisak tajkunske penetracije nije konačan, javlja režim.

„Pretnje tajkunske opozicije sve su jače“… „Tajkunska opozicija ima problem sa vidom i sluhom“… „Tajkunski mediji šire laži, klevete, napadaju predsednika i njegovu porodicu, rade protiv interesa Srbije i koče investicije“… „Tajkunski analitičari tužni su što više ne spuštamo glavu pred Prištinom“… „Niko neće da se sukobljava s nama jer smo jaki i snažni. Suprotno od ovog što tvrde tajkunski analitičari“… Ovo je samo uži izbor refrena iz širokog naprednjačkog repertoara, poznatog kao „tajkunski guslarski ciklus“.

Ne kaže se slučajno „u strahu su velike oči“. Ali u strahu je i – kratka pamet. Naročito vlasti kad joj je teško da sagleda stvarnost. Moguće je i da se grdno zbunila ili namerno prećutkuje istinu oko tih opasnih tajkuna koji joj, navodno, rade o glavi.

Zato nije naodmet podsetiti vlast na neke nesporne činjenice.

Recimo, ko su vlasnici tajkunskih medija?

Osim nekolicine koji se mogu izbrojiti na prste jedne ruke, svi medijski tajkuni su pod kontrolom (ili u vlasništvu) vladajuće partije. Medije u Srbiji, prema svim relevantnim domaćim i međunarodnim institucijama, gotovo potpuno kontroliše režim preko bliskih i odanih tajkuna. Privatne televizije s nacionalnom frekvencijom pod direktnom su kontrolom vladajućeg režima.

Lokalni elektronski mediji u Pirotu, Kruševcu, Požegi, Leskovcu, Paraćinu, Pančevu, Bačkoj Palanci, Brusu, Dimitrovgradu, Novom Kneževcu, Kragujevcu, Zrenjaninu u vlasništvu su samo jednog medijskog tajkuna koji je potpuni zavisnik od vladajuće SNS jer ga finansira milionima evra iz opštinskih budžeta.

I u drugim opštinama naprednjaci drže čvrsto pod kontrolom lokalne medijske tajkune. Gotovo identična situacija je i u štampanim medijima. Vlasnici 95 odsto dnevnih novina su tajkuni režima.

Jedino u nedeljnim magazinima nisu u većini, iako se vlast potrudila da i u tom tržišnom segmentu zauzme deo market šera. A što se tiče digitalnih medija, tu vlast ne žali budžetskih para da formira svoju tajkunsku klasu i preuzme primat u onlajn kontroli kolektivnog uma.

Neki od najvećih režimskih tajkuna u medijima (bar trojica) istovremeno su i najbogatiji ljudi u Srbiji. Ali, u režimske tajkune, čije je bogatstvo nastalo i dramatično se uvećalo u deceniji SNS vlasti, mogu da se ubroje desetine vlasnika firmi iz građevinske industrije, energetike, bankarstva i finansijskih usluga, trgovine, agro biznisa, telekomunikacija, farmacije, igara na sreću, zastupanja, marketinga…

Koliko se ozbiljno režim potrudio da napravi svoju tajkunsku klasu i kako ona sada izgleda pokazuje lista 100 najbogatijih ljudi u Srbiji (iz 2020). Te godine ukupno bogatstvo 100 najbogatijih ljudi u Srbiji vredelo je 36 milijardi evra. Bogatstvo poslovnih ljudi koji su direktno ili indirektno pod kontrolom režima bilo je – deset milijardi evra. To su uglavnom tajkuni koje je stvorila vladajuća stranka, to su finansijeri SNS i to su igrači čiji su biznisi intravenozno prikačeni na budžet države.

Treba napomenuti da ostalo bogatstvo sa Liste pripada biznismenima koji nisu pod kontrolom opozicije (što ne znači da među njima nema simpatizera opozicije).

Brojne činjenice ukazuju da režim upravlja svim tim tajkunima (od medija do energetike i telekomunikacija) i na njih nije gadljiv. U tim „biznisima“ nema preduzetničke kreacije i slobode, to su poslovi koje tajkunima „na izvolte“ obezbeđuje država.

Vlast je napravila svoje tajkune samo da bi imala punu kontrolu nad kolektivnim umom javnosti i tokovima novca.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari