Beograd je Njujork Balkana. Nema stanovnika bilo kog drugog grada iz bivše države koji ne gleda velikim očima u Beograd. Za njih je naš grad prestonica događaja, epicentar uzbuđenja, velegrad u neprekidnom pokretu, stecište ljudi i ideja koji se slivaju sa svih strana, mesto neočekivanih susreta, puls kulturnih sadržaja, zabave, noćnog života, grad koji se ne zaustavlja. Beograd je jedini grad u ovom delu sveta koji nikada ne spava.
Beograđanizaborave ponekad koliko je poseban njihov grad jer pate od nedostatka vremena i stresa. Ako im drugi zameraju nešto, to je povremena blaziranost. Ali to je zato što su Beograđani videli sve, čuli sve. U Beogradu, živeti u toku sa zbivanjima i znati sve o svemu način je života koji se ne menja.
Na filmskom festivalu u Puli upoznala sam mnogo meštana, Zagrepčana, Splićana, Šibenčana. Niko od njih nije krio oduševljenje našim gradom. Bili su, sjajno se proveli, žele ponovo da dođu. Nigde nema takve živosti kao u Begradu, kažu. I otkrivaju: nije ni čudo. Cela Hrvatska ima stanovnika koliko dva i po Beograda. Isto misle i Crnogorci, Slovenci, Makedonci. Njihovi najveći gradovi, u odnosu na Beograd, su spavaonice.
Mi koji živimo ovde vidimo gužvu, buku, sirene, jurnjavu, život minut, na sat. Osećanje da uvek negde kasniš i da je uvek negde trebalo da stigneš pre, bez obzira što radiš tri posla u isto vreme, ume da umori. Ali čim se odmakneš od Beograda, shvatiš: desetak dana je dosta. Tamo negde ništa se toliko zanimljivo ne događa! Nazad u Beograd!
Ima ljudi koji ne žele da žive u Beogradu. Vole svoje male gradove, svoj spori ritam, svakodnevicu lišenu vreve. I Beograđani, kad se umore, pomalo liče na njih. Ipak, baždareni na veću brzinu, umesto palanačkog kafenisanja i prebiranja komšijskih priča, Beograđani naruče espreso u bašti kafea u modi. I opet, u toj kratkoj pauzi posle koje su kao novi, uživaju što su, dok je Beograd prolazio pored njih, saznali svakojake novosti.
Iako vole svoj kraj, a kvartovi su mali gradovi, prekaljene Beograđane u gradićima van beogradskog atara hvata dosada. Mir postaje ponavljanje, a spora svakodnevica – manjak sadržaja. U Beogradu čim kročiš na ulicu sve se oko tebe događa. Svakoga dana možeš da odabereš bar deset kulturnih događaja, promeniš šetalište, izletište, naiđeš na odlično mesto koje ti niko nije otkrio. I onda baš u njemu sretneš ljude koje znaš, a oni te začuđeni putaju: „Šta, još nisi bio ovde? Pa otvoreno je prošle nedelje!“ Kafane su uvek pune, iako nema para. Muzičari sviraju svake noći, bez obzira koji je dan. Restorani, pekare, prodavnice rade 24 sata. U Beogradu je normalno da bez obzira na godine zaglaviš do zore. Onda doručkuješ ćevape pa ideš pravo na posao. Spavaćeš posle. Broj filmskih i pozorišnih premijera, izložbi, revija, prijema, otvaranja, zatvaranja i društvenih događaja u toku jedne sezone veći je svih održanih u ostalim gradovima u regionu. Beograd svakoga dana živi ritmom punoće. Tek kad otputujem iz Beograda shvatim: Beograd je veliki festival koji se nikad ne zaustavlja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
