Život našeg premijera pun je nepravdi. Skoro kao indijska serija. Kad ga ne mrzi Evropska Unija, onda ga sabotiraju ambasadori optužujući ga za gušenje medija. Kad ne spasava decu iz smetova, onda vadi davljenike iz poplava, a istovremno radi dvadeset pet sati dnevno. Kad ne gradi „Beograd na vodi“ za četiri godine, onda ga gradi za trideset. Ili tako nešto… Objasnio ovih dana Siniša Mali. Kad ne donosi Lex specijalis o brzopoteznom oduzimanju zemljišta stanarima tog dela Beograda, onda tramvajima zaustavlja građane koji, baš pred Arapima, protestuju protiv pomenutih nelegalnih radnji. Kad ne objašnjava narodu bez posla kako mu je gotovo neprijatno koliko nam dobro ide, onda podržava prikazivanje rijalitija „Parovi“. Kad nam na tom vrlom primeru polusveta koji se telesno ili mentalno prostituiše na nacionalnoj frekvenciji ne demonstrira osnove demokratije – kome se ne sviđa neka uzme daljinski u ruke, onda drži sednicu na otvorenom u Tamnavi. I opet ima nekih kojima nije dobar! Nije u redu.
Evo, na primer, ta Tamnava. Baš mu se učinilo kao dobra ideja. On u Kolubari, govori na bini, dok mu se iza leđa velelepno uzdiže bager kojim su isušeni kopovi. Doduše, godinu dana posle poplava, i sa gubitkom od 250 miliona evra. Ali, to opozicija sitničari! Elem, Tamnava. Dan težak, sunce upeklo. Ministri cvrče na suncu, dok on u kamere ređa uspehe svoje Vlade. Dobro, spinovanu verziju… Tek, vidi im na licu šta misle: ne znaju kad im je bilo gore. Onomad, kad je došao Putin, pa su se po pljusku, bez kišobrana, kao im i vođa, lepili od vode što im se slivala niz lica, haljine, odela i razbucane frizure, ili sad, dok vođa govori, znoj curi s njih a sunce tuče. Eto! Ni njima nije dobar!
Sednici je kraj. Kamere su spakovane. Vladin autobus kreće. Baldisali ministri ispuštaju vonj izmešane prašine i znoja. Uključuju telefone, počinju da stižu poruke. Za samo pola sata, njihova fotografija s Tamnave postala je predmet opštenarodne sprdnje. Te: „Poslednja večera“, te „Sednica u blatu, te „Zvezde Granda“, te „Cirkus Maksimus“… Eto! Sad ne valja ni narodu! I još ta pesma „Aleksandar Vučić, jes, jes, je srpski Eliot Nes, Nes!“ neke Marije Maxime koja ga je opevala i u srce dirnula. Kad ono, tvitovala devojka: i ona se izmotavala! I povrh svega Kesić! Ruga mu se iz nedelje u nedelju, uvek je gledaniji od njega, i svi su na Kesićevoj strani!
Život našeg premijera je indijska serija… Da li je zaslužio takvu nepravdu posle gašenja onih tri-četiri emisije u kojima su se autori i gosti još usuđivali da kažu nešto protiv njega? Posle onako odvažne odbrane ministara nakon pada helikoptera i gubitka sedam života? Posle afere podmetnute zaštitniku građana? Posle onolikih decenija trpljenja Šešelja? Sad, kad se konačno domogao apsolutne vlasti, da li je pravedno da ga stalno neko zeza? Trebalo bi mu pomoći. Trebalo bi da promeni narod. Ili da mu narod olakša, pa da promeni njega?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
