Toliko pacijenata smatra da su pametniji od svojih lekara, da je to prosto jedan novi fenomen koji bi morao dobiti neki naziv. Zasad, uslovno su nazvani „stručni pacijenti“. Sami lekari, suočeni sa tim fenomenom, vele da bi se radije svakodnevno suočavali i sa desetinama tipičnih hipohondora, nego sa jednim atipičnim „stručnim pacijentom“. Moja frendica, medicinarka, smislila je ustvari taj „idiom“ – stručni pacijent – dok nauka precizno ne definiše o čemu se radi. I posle, kad sve ode vragu, krivi lekari. Ma dajte… Moj vam je savet za ovo nervozno leto: nemojte se više šaliti, ako već niste „preventirali“ moguću opstipaciju, onda bar toliko poslušajte savet lekara i ne posežite za prejakim laksativima jer će vam izazvati dijareju. Ne znam zbilja kako se dogodilo da uopšte dođe do te ekstremne alternative u kojoj je toliki broj stručnih pacijenata: opstipacija ili dijareja. Pa dragi moji, razmislite malo, mora da postoji prikladnije stanje, nekakva normalna stolica, je li, ne mora to biti ni fotelja, šta ti ja znam, tek, neko srednje, ljudskije rešenje za somatski i mentalni poredak. A šta vam je važnije od toga?

Ta moja frendica, diplomirala medicinu sa desetkom, želi da specijalizira pedijatriju, ne želi da furne iz Srbije, ali trenutno radi u „hitnoj“ jer nema uslova za neku raskošniju varijantu. I ona vam, da se ne bi sasvim ubedačila, tako stane da zapisuje osvrte tih pacijenata stručnijih od lekara, i nakupilo se već ko za haripoterov sto sedmi nastavak… Dala mi na uvid. Čega sve tu nema! Divim se lekarima, naročito hitnoj službi, najiskrenije. Naročito leti. Na 40 Celzijusovih mehurića u hladovini, belomantilci pohitaju sa stručnim znanjem i dobrim namerama da priteknu u pomoć i – šta zateknu? Pacijenta koji se em prvo sam lečio, em sasvim promašio temu, em zvao hitnu kad je već došlo do najgoreg. I kad ovi dođu, ošacuju, pa im dođe da zadave i sebe i pacijenta. Taj „stručnjak u groznici“ stane još da im drži lekcije o tome kako da mu pomognu. Strašno. Kad hoću da je utešim, obično kažem da je to paradigma cele Srbije. No kako je ona patriotski nastrojena, to joj baš i nije nekakva uteha. Više od „stručnih pacijenata“ ona mrzi samo one „pacijente“ koji konstantno žalobno klimaju glavicama nemoćni da promene Srbiju. Pa šta je loše u tome što bi da je menjaju – glasi uvek, pogađate, moje pitanje. Ali frendica se ne da: „Zar ne vidiš, oni bi da je promene samo tako da liči na njih ili na one kojima se uvlače u pakšu! Drugačije izgledajuća Srbija makar bila i zvanično proglašena za Miss of the World, biće za njih i dalje samo ružno pače, dok im se drugačije ne naredi! Ne kapiraš da su to moji „pacijenti“!! Tu je obično pogledam „lihgt“, na šta ona uz smeh odgovara: „Dobro, de, i tvoji i tvoji“… Naravno, ona patriotski preteruje, mada ima tu i neko zrno istine. No vratimo se ekstremistima – opstipacija ili dijareja, to li je, dakle, vaše pitanje? Pa, što lepo ne kažete čika doci odmah? Vidite, sedamdeset procenata ljudi ima neki problem u vezi sa probavom, ali normalnim ljudima to ne postaje egzistencijalističko pitanje. Ne, za boga miloga, ne činite to sebi. Normalni ljudi jednostavno samo paze šta jedu, s kim jedu, unose li dovoljno biljnih vlakana, vode, kašaste hrane, etc. u zavisnosti, je li reč o zatvoru ili prolivu. Kad se baš razbole, ako slušaju savete lekara, sve te stomačne boljke mogu se zalečiti bez većih komplikacija.

Ali, ako spadate u „stručne pacijente“ i svoje probavne tegobe podižete na nivo suštinskih pitanja egzistencije, a onda ne samo što prezirete i opanjkavate lekare – kad vam objasne da nema ama baš ni trunke esencijalnog, egzistencijalnog niti ontičkog u vašem otpadnom materijalu ma kom ekstremu pripadao, već da je samo reč o običnom crevnom poremećaju – nego se još i uvredite, e tu nema pomoći.Vi živite zato da biste bili najstručniji za problem koji sami produkujete e da bi se beskonačno opredeljivali između opstipacije ili dijareje, kao da je opredeljenje za jednu od dve patogene opcije smisao života. Žalosno. Ali, svako ima svoj pakao. Naravno, za vas koji ste se čvrsto i stisnuto opredelili za mek ili tvrd stav, pakao uvek jesu drugi. Bez potrebe, jer na vašem mestu običan čovek bi ili: nekoliko listova dunje prelio ključalom vodom (protiv proliva), ili pio izjutra najobičniji kompot od suvih šljiva (protiv zatvora). Vi, „stručni pacijenti“ međutim, hoćete skener, hoćete zasedanje konzilijuma o vašem „slučaju“, hirurški zahvat, novčana sredstva za seminare i nove edukacije lekara koji bi bili po vašoj meri. Ostaje nam nada da će humani i odgovorni lekari sve učiniti da se sa takvom nametnutom praksom proizašlom iz jedne već odavno prevaziđene teorije zauvek prestane. Za vaše dobro. Za naše, podrazumeva se.