Bojkot i šibicarenje 1Foto: Radenko Topalović

Dok nastaje ovaj tekst, zamišljam Vučića kako u ruci drži čašu odležalog Petrusa, verovatno najskupljeg vina na našem tržištu, i dok ga prinosi ustima sa čuvenom sladostrašću govori naglas – Ala sam ih za…ao!

Pored njega sedi Ana Brnabić, gricka kikiriki i dodaje – Šefe, malo sam ih i ja!

Prokrčili su sebi put ka stoprocentnoj vlasti u Srbiji.

Zamajavali su javnost i opoziciju besmislenim pregovorima kojima ništa nije postignuto, niti će biti bilo šta da bude sprovedeno do 2. juna.

Opoziciji je ostalo vrh glave mesec dana za bilo kakvo izborno organizovanje. Izlazak na predstojeće izbore neki smatraju izlaskom na klanicu, dok drugi na bojkot gledaju kao na izdaju borbe.

I to je ta podela koja će se svakako ogledati u izbornom rezultatu.

Kako smo ovih dana saznali, desetak dana pre nego što će Brnabić da se „opasulji“, Zeleno-levi front je već odlučio da izađe na beogradske izbore. I ne samo oni.

Pitanje za sve njih, zašto ste onda dalje učestvovali u razgovorima sa ProGlasom i Nadom oko izbornih uslova? Zašto tada niste jasno i glasno rekli – Mi izlazimo na izbore, pa šta bude, neka bude.

Zašto je profesor Ustavnog prava Tanasije Marinković pisao predlog Ustavnog zakona?

Sve je to pratio Vučić i vukao poteze koji će dovesti do podele opozicije.

Dobro je znao da bojkot u Srbiji nikada ne može da bude jedinstven i zatezao je situaciju do krajnjih granica,

Jedino što opozicija nije smela da uradi jeste upravo to – da se podeli.

Pre nedelju dana sam na ovom istom mestu skoro pa molio da opozicija bude jedinstvena.

Šta god da uradi, da to bude jedinstveno, dogovor svih. Rezultat glasanja je, kažu bio 5:3, pa 6:2. I to je ok, to je demokratski.

Ali, znate šta je još više primer demokratije, to je da manjina prihvati odluku većine u jednoj organizaciji.

Ako ste koalicija i ako ste već tako glasali kako ste glasali, onda manjina treba da podrži većinu.

I onda stisnete zube i izađete na izbore, ako je to stav većine i ako vam je stalo do koalicije „Srbija protiv nasilja“.

Da pogledamo situaciju šta bi bilo da je opozicija bila jedinstvena.

Prvi slučaj, da je opozicija odlučila da kompletna izađe na izbore.

Vučić bi bio u ogromnom problemu. Ako se nečega plaši to je ujedinjavanje opozicije, naročito za lokalne izbore.

Tu, naravno, mislim i na koaliciju Nada.

Šansa za uspeh bi bila ogromna i to naročito u unutrašnjosti Srbije gde građani nisu izlazili na izbore od 2016. godine.

Dok je on okupljao sav politički šljam sa sve Šešeljem, Zavetnicima, antivakserima, teoretičarima zavera, opozicija se, eto, podelila.

S druge strane, da zamislimo šta bi bilo da je jedinstvena odluka bila „NE“ ovakvim izborima.

Taj 2. jun bez SPN, Nada, poziva ProGlasa da se ne glasa, bio bi žestok udarac ne samo Vučiću, već i svim strancima kojima se bojkot ne sviđa.

Vučić bi verovatno održao barem beogradske izbore, jer opozicija ne bi potpisala predlog izmene Zakona u Skupštini Srbije i 2. juna ne bi bilo preostalih lokalnih izbora.

Šta bi bilo kasnije, ne znam, ali bi Srbija imala konačno jedinstvenu i ujedinjenu opoziciju.

Kada je reč o bojkotu, tu reč bih zabranio zakonom u Srbiji upravo iz razloga što od uvođenja višepartijskog sistema nikada nije bio jedinstven.

Uvek ima nekoga ko će na izbore da izađe bez obzira što se do juče zaklinjao na bojkot. Zbog te činjenice, bojkot nikada u Srbiji ne može da uspe i to treba da bude početak i kraj svake priče na tu temu.

Radikalski šibicari su vas još jednom žedne preveli preko vode. Umesto jedinstvenog izlaska, ili jedinstvenog bojkota, vi ste izabrali krnji izlazak, odnosno krnji bojkot.

Još je najgora moguća poruka ona koju je Zdravko Ponoš poslao – lokalni odbori neka sami odluče da li će izaći.

Tek ovo predstavlja pravi košmar u glavama birača.

Srbija nije samo Beograd i u unutrašnjosti postoje ljudi koji žive za priliku da izađu na lokalne izbore i glasaju protiv naprednjačke vlasti.

Sami ne mogu.

Potrebne su im i „velike stranke“, ali im deluje zastrašujuće to da naredne četiri godine nemaju ništa.

Njima je najteže i „velike stranke“ su ih stavile pred odluku da li da izađu na izbore, ili da sede kod kuće i čekaju neka bolja i srećnija vremena.

Pred opozicijom je jedino moguća odluka da ipak odluči da kompletna izađe na izbore, ali plašim se da ni to ne bi mnogo pomoglo pošto je jasno da je seme razdora Vučić već posejao, a Brnabić dobro nađubrila.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari