Foto: Radenko TopalovićDošao je trenutak kada svi treba duboko da udahnemo i da se presaberemo. Svi nešto pametujemo i mudrujemo, ali nikako da se sami malo zamažemo tim blatom o kojem ne prestajemo da pričamo. Neke odluke valja doneti u miru i u tišini.
Iskreno, nije posao novinara da bude opozicija ili vlast. U nekoliko navrata sam pokušao da „mudrujem“ i to nije bilo uspešno.
Nije mi bilo jasno zašto je opozicija tražila vanredne parlamentarne izbore posle protesta protiv nasilja i to u terminu koji je Aleksandar Vučić već najavio prilikom formiranje poslednje Vlade Ane Brnabić.
Tek mi nije bilo jasno kako je dozvolila da joj uz parlamentarne i vanredne beogradske, Vučić uvali i polovinu lokalnih izbora.
Nisam razumeo i zašto se posle otkrića Arena nije povukla sa glasanja i jasno stavila do znanja da ne pristaje da učestvuje u takvoj farsi od izbora.
Ako je to bilo toliko radikalno, mogla je da pet minuta posle zatvaranja izbornih mesta proglasi izbore nevažećim i da stavi vlast pred do sada neviđen problem.
Zašto su prihvatili mandate u Skupštini Srbije, takođe je velika enigma.
Znam da je ova vlast razorila, ne samo zemlju, već i kompletan politički sistem, i da je crkavica koju političke stranke iz opozicije dobijaju iz budžeta jedino sredstvo finansiranja njihovog rada, ali kako dati legitimitet izbornoj krađi prisustvom u parlamentu.
Sve su to bile dileme o kojima sam i na ovim stranama pisao.
Ko zna šta bi se i kako desilo da je bilo drugačije. Verovatno bi bilo isto teško kao što jeste, a možda i još teže.
I u tome je jedan od problema sa kojima se suočavamo. Svi mi koji kritikujemo, radimo to iz neke svoje udobnosti. Niko od nas nije zasukao rukave i ušao u tu kaljugu.
To, naravno, ne znači da nemamo pravo na mišljenje, ali moramo da uzmemo u razmatranje mnogo toga.
Pre svega, to je ovaj monstrum na vlasti koji je učinio sve da ono malo demokratije i slobode za koju smo se izborili 2000. godine više nemamo. Višegodišnjom mukotrpnom i svakodnevnom kampanjom uspeo je da ljude odvrati od politike i borbe za one vrednosti za koje smo se poslednji u Evropi izborili, ne računajući Belorusiju i Rusiju.
Dok je činio sve da nam ogadi politiku, on je širio svoju moć i umislio da je „srpski Bog“ koji pomeranjem ruke na jednu ili drugu stranu odvaja ljude.
Sve nas je manje na toj drugoj strani. Pod njegovim svodom i zaštitom se nalaze mnogi koji su bili žestoko protiv njega.
On, međutim, ima ogromna krila da pokrije sve one koji su se iskreno pokajali i sada vraćaju svom „svecu“ svoje zablude.
Teško je boriti se protiv toga.
Mi imamo opoziciju takvu kakvu imamo. Ne postoje izbori za opoziciju.
Ako već imamo vlast kakvu zaslužujemo, verovatno nam je i opozicija takva. Siguran sam da isti oni koji danas kritikuju opoziciju zbog eventualnog bojkota predstojećih izbora, bili bi još glasniji u protivljenju odluke da se na te izbore izađe.
Tačno da me neko pita šta da radimo, ne bih znao da odgovorim.
Verovatno je odgovor da se izabere manje zlo. Problem je što ne znamo šta je to – manje zlo.
Realno, izaći na izbore koje Vulić organizuje je pogibeljno. Nema tih izbora na kojima se on pobediti može.
Taj čovek ne dozvoljava gubitak mesne zajednice, a kamoli glavnog grada.
Bojkotovati ih, bukvalno znači ostaviti svoje birače i naredne četiri godine, ili koliko god, bez ikakvog političkog uticaja i prisutnosti na lokalu.
Opozicione stranke u Srbiji u mnogim gradovima nemaju svoje odbore, nemaju članstvo. Sa novim bojkotom će biti u još većem minusu.
Očigledno je da nema ni vremena da se uradi bilo šta.
Vučić je još jednom rešio igricu, i obezbedio sebi situaciju da i posle tih izbora vlada celom Srbijom.
Dosadio sam i Bogu i ljudima, ali neshvatljivo je i monstruozno da posle 12 godina njegove vlasti mi danas u Srbiji nemamo nijednu opštinu ili grad gde je opozicija na vlasti.
Vučićev cilj je da tako i ostane. Šta će opozicija da uradi ne znam, niti znam šta je pametno, a vremena je sve manje.
Dok se mi mislimo, on je uveliko u kampanji. Koristi teške nacionalne teme za lokalnu politiku i gazi gde i kako stigne.
Jedina stvar koja je opoziciji potrebna u ovom trenutku je jedinstvo.
Šta god da odluči, neka to bude jedinstveno, pa čak ako je i na njenu štetu ili štetu pojedinih stranka u okviru nje.
Jednom je potrebno da pokažemo zube ovom režimu, ovako ili onako.
Učinimo to jedinstveni i rešeni da tako bude do kraja, pa ko pukovnik, ko pokojnik.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
