Nacionalni karakter ili ponašanje? 1

Antropologija i etnologija odavno su napustile opisivanje „nacionalnih osobina“, odustale od tipologije naroda i etničkih grupa.

Pojedinac ne mora imati osobine kolektiva. Norvežani su bolji skijaši od Grka. Kenijke su brže trkačice od Argentinki. Ipak, nije svaki Norvežanin bolji na snegu od svakog Grka, niti je svaka Kenijka hitrija od svake Argentinke.

Grupe se razlikuju po srednjim ili pretežnim osobinama, ali raspon unutar svake grupe veći je od razlika između grupa. Grupe se preklapaju. Zato valja ceniti pojedince po njihovim stavovima i postupcima, a ne odobravati i osporavati ih kao pripadnike grupa. Ko putuje svetom taj uviđa bitne sličnosti među ljudima, divno obojene njihovim razlikama i osobenostima.

Relevantne nauke, pogotovu antropologija, danas negiraju postojanje ljudskih rasa. Većina stručnjaka smatra da prividne „rase“ nisu biološke kategorije za razvrstavanje ljudi, nisu urođene fizičke ili psihičke osobine, već su društvene tvorevine i kulturni identiteti.

Ne znam šta domaća nauka kaže o tipologiji nacija i o rasama, ali nagađam šta ljudi misle. „Karakterologija Jugoslovena“, traktat Vladimira Dvornikovića iz 1939. godine, preštampavan je 1990. i 2000. godine, u jeku nacionalizama. Evo nekih naslova: rasa i karakter tela i duše, psihologija i karakterologija rasa, takozvane superiorne i inferiorne rase, rasni ideal i rasna estetika, struktura jugoslovenske narodne duše, psihoanaliza erotske psovke, jugoslovenska tuga, jugoslovenski narod kao pesnik, jugoslovenski duhovni organ za smešno, Jugosloveni – umno jedan od najobdarenijih naroda, genijalna lenost, etos celokupnog društvenog sklopa nacije. Da je živ, Dvorniković bi bio kolumnista i dobijao gnevne, antigramatičke komentare čitalaca.

Knjige „Takvi smo mi Srbi!“ i, na engleskom, „Vodič ka srpskom mentalitetu“ pune su anegdota. Dodajem jednu.

Stanujem među srdačnim, višedecenijskih komšijama. U svega 12 stanova su troje slikara, lekar, zlatar, četvoro sa doktoratima, fotograf, arhitekta, tužilac, i drugi. Ćaskamo. Pomažemo se.

Naša ulazna vrata oduvek zjape otvorena ili landaraju pritvorena. Cedulje o zatvaranju vrata ubrzo su cepane. Nikome nije smetalo.

Vrata su stekla hidraulički automat. Odmah – primedbe. Jedni zameraju što se vrata glasno zalupljuju. Drugi zameraju što se vrata pritvaraju a ne sasvim zatvaraju. LJudi hoće da automat radi umesto šake i kvake.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Nacionalni karakter ili ponašanje?”

  1. Да ли сте сигурни да коврџава коса и тамна боја коже с једне стране и равна коса жуте боје и светла боја коже представљају искључиво „društvene tvorevine i kulturnе identitetе“ ???? Мало ми је то чудно, јер током 68 година живота још ни једном нисам успео да се друштвено и култутно уклопим у средину тако да ми се промене боје косе и коже.

    • Kao sto su i autor i nauka vec podrobno objasnili, boja kose, koze, i njihovi drugi kvaliteti nisu odlike razlicitih ljudskih „rasa“. Ljudske „rase“ ne postoje.

      S druge strane, niko – pa ni autor – i ne tvrdi da ne postoje druge razlike medju ljudima: fizicke, kulturne, seksualne, i tako dalje.

      Cini mi se da vasa nesposobnost da se uklopite medju ljude malo razlicite, pa tako celih 68 godina, ima vise veze sa vasim privatnim osobinama nego sa tim drugim „rasama“. A cini mi se da je vasa kljucna problematicna osobina – RASIZAM.

      • Vlado, predpostavljam da je drugin deo tvog komentatorskog imena dosao od skracenja Impaired sto cu ti uzeti kao olaksavajucu okolnost. Duletova izjava je jasna. Antropoloske razlike medju ljudima su nepobitne i iz toga sledi, bez ikakve rasisticke konotacije, podela na rase. „Ljudi su ispod koze podjednako krvavi“ ali to ne znaci da se bioloski i kulturno ne razlikuju. Capitto?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.