Bidža-Badža-Budža

Bilo je, međutim, jasno i to, da koalicija Zajedno više ne postoji. Da predstoji sunovrat obostranih pogrešnih poteza. SPO je u biti ostao udarna snaga opozicije, bez obzira na odnose u opoziciji (naročito zbog izdajničkih kompromisa nakon 5. oktobra 2000), ali je raskol učinio da se ne postigne ključni sporazum, da se na strani „demokratije“ donese konsenzus o budućnosti: distanciranje od zločinačke prošlosti, pomirenje sa susedima i evropska integracija, institucionalno-vrednosno opredeljenje o savremenom kapitalizmu četvrte tehnološke revolucije.

U proteklom mandatnom periodu, upravo su, nažalost, ličnosti potekle iz Đinđićevog radnog okruženja, doprinele žalosnom kolapsu Beograda, od incidenta Savamala, do neadekvatnih i nedovršenih urbanističkih i arhitektonskih zahvata. Kad se nadzidate na Vračaru, ceo Beograd, šibicarskom inercijom, postaje ruglo obrasca, da je funkcija plen a ne obaveza. Takvog ga, nadzidanog, bednog, vide i vanzemaljci, iz svemira. Bruka je kosmička. I džaba „menadžerske sposobnosti“, pozivanje na Vučića i sve prazne priče. Imaginarni „Beograd na vodi“ (nažalost) posustaje. Stvarni Beograd je bez trotoara, garaža i komunalnog reda, drljav, prljav, nikakav.

Voleo bih da je predsednik uvažio ocene prethodne uprave kad je nakon debakla opozicije, nakon duge neizvesnosti, odlučio da novi gradonačelnik Beograd bude dr Zoran Radojičić. Ispravno je primenio nepisano pravilo proporcionalnog izbornog sistema, da nosilac liste bude nosilac odgovarajuće funkcije. Upravo pre nekih 20 i kusur godina Đinđić me je upozorio da se moram potruditi da bih ušao u Glavni odbori, a kako se nisam bavio psinama i intrigama, poput Ćosićevih kreatura koje su mu radile o glavi, bio sam dovoljno idiot da odgovorim kako su moji napori nevidljivi jer radim i putujem umesto da rovarim po čaršiji, i da me, uostalom, baš briga za taj njegov GO. Izbor dr Radojičića zasad je samo usamljeno odustajanje od prakse establišmenta da su svi koji su završili regularne škole i regularne doktorate, i usavršavali se po belom svetu, korisni idioti lišeni „menadžerskih sposobnosti“. Te sposobnosti, s funkcijama, pripadaju isključivo lopovima i poltronima nagomilanim po partijskim listama. Nejasno je kako će se Radojičić nositi s pridruženim kontrolorima iz prethodnog sustava koji je doprineo razaranju Beograda kao racionalno urbanizirane i mentalno stabilne društvene zajednice. To pitanje se odnosi na opšti javni interes, ne samo na materijal koji će poslužiti antivučićevskoj histeriji. Dušan Janjić je upozorio predsednika da je poslednje vreme, da koriguje svoje politike (u slobodnom prevodu, na „ruskom“ putu Srbija se uništava i samoukida). Kad podvlači „sumanute izjave Dačića i Vulina“ Janjić poručuje, da politiku čine ljudi, i da predsednik mora prvo promeniti one oko sebe. Isto važi za upravu glavnog grada.