Mandžurijski kandidat

 Pre će biti da se seljačko prenemaganje transponovalo u kvaziintelektualnom i epsko-moralističkom bulšitingu, i tako je sve krenulo, pre trideset godina. Štaviše bi za mentalno zdravlje moglo biti preporučljivo ne osećati slabost ni prema sopstvenoj ličnoj, intimnoj prošlosti.

Među osnovne funkcije države spadaju korekcija ljudskog ponašanja i razvoj ambijenta pravne sigurnosti, lične i imovinske bezbednosti. U nadležnim institucijama, uz saučestvovanje javnosti, politički pritisci, korupcija, nekompetencija i kukavičluk vraćaju već gotovo zaboravljene incidente i same ličnosti koje, u odsustvu korektivnih odluka i utvrđenih nepobitnih činjenica, preuzimaju nove oblike ponašanja preteći, ponovo, i opštem interesu i kolektivnoj bezbednosti.

U „devedesetim“ smo imali autentične, „srpske“ zločince, koljače, lopove, manipulante, lažove, lažne proroke i lažne ljude. Prošlost koju je trebalo uhapsiti i osuditi isporučuje iste pojave i osobe, ali u izmenjenoj ulozi. Bez zazora i osećanja odgovornosti, krivice, srama, zvanični i poluzvanični sustav Republike Srbije, u horu s razjarenim provladinim i antivladinim medijima, najavljuju povratak dela BK grupacije, nakon desetogodišnjeg skrivanja od pravde u Rusiji, Belorusiji i sličnim sistemima odmetnutim od civilnog i civilizovanog poretka (u koji se sklanjaju, kad uzmognu, i avganistanska sirotinja i odbegli Putinovi moguli). Pominju se nove grandiozne zamisli, poput nekadašnjih lažnih telefonija, lažnih televizija i lažnih univerziteta.

Uvoz svetonazora i kriminala iz Ruske Federacije podrazumeva i uvoz političkog sistema: monopola, kvota, kontigenata, ucena i političkih ubistava. Takve su već bile naše „devedesete“. Samo će u nekim novim „devedesetim“, umesto sumanutog (mada izabranog) diktatora i njegove kriminalne klijentele, Srbijom upravljati jedna strana vlada, posredstvom jednako kriminalne klijentele.
Slabost Tadićevih, postaje slabost Vučićevih institucija. Nerasvetljeno ubistvo vojnika u Topčideru jednako je preteći primer. Samo jedan u nizu. Pošto su, nakon likvidacije premijera, izmislile „treći metak“, „institucije sistema“ su, u ovom slučaju, sklonile „trećeg“ čoveka, koji je likvidirao vojnike na straži. U Crnoj Gori se ponovo podsećaju Sedmog bataljona, koji je trebalo da bude uvod u „srpsku“, a mogao je biti i uvod u rusku okupaciju. General Krga poručio je da se nadležni obrate njegovim pitomcima Tadiću i Jeremiću, koji su vesti iz Topčidera dobili nekako prerano. Službe očito ne interesuje i da li je kandidat za predsednika sveta zastupnik svoje ili tuđe države. I niko nije zabrinut, da li će, s njim, Srbija umesto u evropski, ponovo u „Treći“ svet. O konkretnim budžetima i dijagnozi ne znam ništa.

Investicije i privredni rast se u ovakvoj konjunkturi mogu zasnivati isključivo na vladavini prava i evropskoj integraciji. „Podržavam“ ekonomsku platformu premijera, ali navedeni uslovi ne trpe suprotne presedane. I „još uvek ne razmišljam“ o predsedničkoj kandidaturi. O tome za nedelju dana.