Poredak i optimizam 1Foto: Ana Blažić Pavlović

Ako je tačno da je antivakserski protest protiv kovid propusnica organizovala „narodna straža“ ministra policije, otvorena je naredna stranica državnog terora, sa simbolima stilizovane svastike.

Najnoviji ispad ministra Vulina dogodio se štaviše u predvečerje osamdesetogodišnjice nacističkog zločina u Kragujevcu.

Imao je i Milošević batinaše, ali oni nisu uspevali da rasture građanske proteste, a to je Vučić sproveo u leto 2020. Milošević nije imao aferu prisluškivanje koja je organizovani kriminal povezala s državnim vrhom u svoj banalnosti tih odnosa.

Ali je kontinuitet s najgorim vremenom očigledan. Milošević je u osamdesetim pokušavao da očuva komunistički poredak u Srbiji i u susedstvu, gde je to bilo moguće.

Tako su nastale Republika Srpska Krajina, Republika Srpska i kvislinška Bulatovićeva Crna Gora. Svoj poduhvat postavio je na dva stuba, za koje se smatralo da su dve jedine preostale nacionalne institucije, SPC i Crvena zvezda.

Vučić je nakon dolaska na vlast razradio sheme i mreže korupcije i medijskih laži i obmana, koje je preuzeo od Tadića, Dačića i Koštunice, i, istovremeno, logiku i preostale instrumente Miloševićevog zločinačkog poduhvata.

Da su kriminalne sprege funkcionalne, i odlično organizovane, bilo je jasno nakon ubistva premijera. Bili su uključeni svi, od onoga koji je pucao, do onoga koji je držao opelo.

Odluke Milorada Dodika koje vode nestanku ili BiH ili Republike Srpske, pripadaju istoj metodologiji Vučićevog šibicarenja kojim je anestezirao EU uvlačeći Srbiju i susedstvo u rusku i kinesku zonu interesa.

Sličnim postupanjem prvo je kupio celu opoziciju, bukvalno, pred kojom se postavio dolaskom na vlast 2012.

Zatim je svakom od njih, u narednim godinama, postavio jasno definisanu ulogu, prilagođenu konceptu „srpskog sveta“, vizije jednoga teritorijalnog policijsko-banditskog kartela koji će kontrolisati ekonomske i političke monopole.

Uspeo je da javnost nepodeljeno podrži promenu vlasti u Crnoj Gori, koja je bila mirna i demokratska, dok nastoji da se vlast, i u Crnoj Gori i u Srbiji, nikad više ne promeni mirno i demokratski.

Iskren je bio samo kad je nagradio kapetana Dragana, ponovo ubijajući premijera koji bi danas većini bio nerazumljiv, dok poziva na trud, i optimizam, kojim ćemo menjati sebe i druge.

Nacionalizam je podsticao ratove, zločine, mržnju i podele

Bio je kobna odluka i zbog okolnosti u kojima jedno patološko zlo kolektiviteta, mentaliteta i kulture, ostaje jedina jasna zaostavština za budućnost, jer su zatrovana i deca koja se još uvek nisu rodila.

Umesto da postane Pijemont, Srbija je postala tamničar Jugoslovena, i sebe same.

Nacionalizam uteruje zajednicu u zabran ciničnog poretka samoće i bezumlja, ali, umesto jedinstva, kida osnovne veze među ljudima, naročito one dobre i plemenite. Otud utisak da se sve raspada.

Tako ni poredak neće opstati. Razarajuća svojstva ideje kobna su po nju samu. I ponovo preostaju trud i optimizam, Plava konjica prođe i ode.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Poredak i optimizam”

  1. lepo ste sročili ovaj tekst gospodine, ali ovakav sistem može još dugo da potraje kod srpskih mučenika.

  2. Odličan tekst, malo sumoran ali…i ovo će se jednom lane zvati. Za taj dan vredi trpeti sve ovo.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.