Zakon o zaštiti države

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Predstojeći izbori za Evropski parlament verovatno će potvrditi neobičnu okolnost, da su se evropske monarhije efikasnije oduprle populističkom pritisku, eskalaciji političkog ekstremizma…..kaže Samardžić. Kakve crne evropske monarhije, ono što je zvečka za decu, to su današnje evropske monarhije za odrasle, te monarhije imaju veze sa evropskim monarhijama od pre sto i više godina kao što imaju veze Studio B iz 1970-ih ili C.Zvezda s početka 1990-ih sa današnjim Studiom B i C.Zvezdom. To može da bude i nauk onim Srbima koji misle da bi obnavljanje Kraljevine Srbije nešto značilo, ne bi, i ona bi bila puka marioneta kao i ostale evropske kraljevine. Sve one su potpuno na liniji globalističkih direktiva i u skladu sa političkom klasom, velikim korporacijama, medijima… Sledi zaključak da je upravo N.Samardžić i gore navedeni establišment ekstremistički i poguban za Evropu. S druge strane, imamo Kinu, Rusiju, Tursku, migrantsku invaziju, praktično nikoga ko bi zastupao interese evropskog autohtonog stanovništva.

   1. Зипа, тебра, на интересе аутктоног јевропског живља!

2. Suvo, ogoljeno i tačno.

3. Ocena gospodina Samardžića je najbliža istini o stanju u belosvetu koju mnogi prećutkuju, ne žele da znaju niti da za nju uopšte čuju. Boli ih to jer pogađa u centar njihovu granitnu odbranu neodbranjivog: svi nas mrze pa i mi njih mrzimo, ali daleke Ruse volimo jer ta ljubav potiče još od velike ljubavi prema sovjetima, iako su tu bili i ukrajinci, gruzini, čečeni, letonci, estonci, litvanci, tatari i sl. koje srbi sada itekako najblaže ne vole. Volimo američkog klovna i slike mu turasmo na burage, pred njihove izbore, iako ga više od pola slobodomislećeg sveta prezire. Botoksiranog rusa uzdižemo do božanstva iako realno ništa nije učinio konkretno za džabe srbima već je sve to debelo koštalo našu poltronsku državu, a on je prokužen i pod sankcijama od polovine i to razvijenijeg dela sveta. Vinipu iz kine je omiljen lik naših poltronskih političara koji žude za takvom bezrezervnom moći i nepotizmom koju poseduje komunistička partija kine, gazda svih života i smrti tamo a polako to žele perfidno proširiti na veći deo sveta za relativno jeftine pare po njih. O moralnoj a ponekad i vojnoj podršci belosvetskim satrapčićima u Siriji, Venecueli, Kubi, Iranu, severnoj Koreji i drugim zemljama nije potrebno govoriti jer mi sve to plaćamo zbog njihovog stava o Kosovu koje dadosmo Šiptarima i predasmo pod jurisdikciju NATOa 1999. Nek nam je braćo naš srpski bog u pomoći.

4. Bravo, profesore. Na tekstu, ali i na kratkom, ali sadržajnom gostovanju na RTV juče. Precizan i razumljiv presek stanja, ali i ponuđno rešenje, za one koji umeju da čitaju.

5. Хајде да створимо трећу Југославију, Нека буде конфедерална, јер су две предходне биле унитарне. Прва монархистичка, друга идеолошка. Али стварање те творевине да не почне из Београда, или Загреба него рецимо из Приштине или Скопља. Знам, Приштина тражи међународно признање од Србије у њеним самозваним границама, плус три општине са Југа Србије. Да ли само то? Можда су им аспирације веће: Западна Македонија од Северне , део Грчке, Рашка област и наравно уједињење са Албанијом али да Приштина буде Пијемонт. Скопље се једва изборило са именом своје државе којој Грци оспорише име, Срби цркву, Албанци територију, а Бугари језик. А шта рећи за Сарајево. Морали да умре Република Српска, да би Сарајево остварило своје циљеве, у крајњем стварање Бошњачке џамахирије. Проблем Хрвата је једноставан, Срби се нису вратили у оној мери на своја огњишта да би били неки фактор у етичко чистој Хрватској. Уз малу корелацију граница Хрватска би пристала на неку персоналну унију, на економски савез са било киме. Наравно да Љубљана није више заинтересована за Балкан, а и не мора да буде, она се демократизовала највише. Сада се поставља питање Црне Горе, како та будућа држава не би наставила путинизацију, под условом да Црна Гора не да Албанију Зетску долину и неке градове на мору, Црна Гора не би имала интерес да буде члан те уније, јер тамо владају други закони економије. Сада идемо на главни проблем: Србија, ако би била ослобођена плаћања репарације, ако би признала Косово и Метохију, ако би се Хрватској стално извињавала, а Републику Српску препустила на милост Бошњацима, под условом да Роми не траже свој део колача или Власи, и да Војводини да највећу аутономију и препусти део буџета, Србија би тада била једна огољена земља. Добро, нека се одрекне и Русије и Кине, нека призна Америку за арбитра у решавању балканскох проблема, да је због тога још више мрзимо, добила би само померање граница за пар стотина метара са Копаоника. И то је све. Да ли је то могуће, или је то само халуцинација решавање ове ситуације, која на Балкану има почетак, али нема крај. Наравно да не треба замрзнути конфликт, али треба рећи: У ово све могу само наивни и будале да поверују.

6. Ovoliko „geostrateskih“ i „geopolitickih“ lupetanja ibljezgarija odavno nisam cuo i ovog puta procitao. Ajde „:Danasovci“ ne trosite hartiju na besmislice. Kakva Evropa i kakvi bakraci. Pa Evropa je prva rasturila Jugoslaviju. Amerikanci su je sledili zbog svojih interesa koji su uvek na prvom mestu.Pitam se koja je to urednicka “ mudrost“ pustila ovo djubre ili news garbage u list!