Borba nad ćirilicom 1

Nekad mi se čini da postoji specijalno, tajno telo koje se bavi smišljanjem tema/problema ili njihovim vađenjem iz džaka kad se za to ukaže potreba.

Ne običnih, već onih koje bi trebalo da nas zbune toliko da se zamrznemo i ne znamo šta nam je činiti. Leto je posebno izazovan period za kreativce ove ekipe. Prvo, narod mora da se bavi, nikako ne sme da se opusti i odmori mozak od pitanja zbog kojih se izliva žuč dva tabora. Dalje, tu su tužni tereti ne tako davne prošlosti. Dakle, na tas s druge strane treba sipati nešto vrlo bitno i nacionalno.

Ovog leta hit tema je ćirilica u javnoj upotrebi.

Nisam sasvim sigurna, ali rekla bih da bi 100 posto prisebnog sveta ako ga jako zaboli stomak, za stručan savet pitalo lekara, a ne auto-mehaničara preko puta dvorišta. U izmenama ovog zakona učestvovali su lingvisti, a pred kamere su prethodnih dana stajali da nam celu stvar objasne jedan pravnik, slučajno ministar i jedan inženjer. Mogli smo da gledamo intervju gospodina iz Udruženja za odbranu ćirilice i komentar profesora Bugarskog. Još jednom se vraćam na navedenu paralelu: to je kao kad bi internista (podsećam, boli vas stomak) komentarisao mišljenje bolničkog domara, koji se u medicinu razume utoliko što i sam ima telo i ponekad pročita lekarski izveštaj. Sociolingvista, profesor, autor knjiga iz opšte lingvistike i sociolingvistike, daje komentar na razmišljanja elektro-inženjera o jeziku. Jel to normalno?

Imam još jednu sliku: čovek ulazi u četvrtu deceniju. Debeo je, na poslu je neefikasan, ima veliki nos, klempave uši, puna usta karijesa, žena ga vara, nikad knjigu nije pročitao… Počeo da gubi kosu. Taj gospodin/pojedinac celokupnu svoju energiju upreže da zadrži svaku vlas na već proćelavoj glavi… Drugo ništa ne vidi, on ceni, to mu je jedini feler.

Mislim da veće jezičke probleme imamo od navodnog zanemarivanja ćirilice… Međutim, to ne mogu da vide oni koji se obrazuju da u vezi s jezikom znaju samo da prepoznaju kojoj grupi pripadaju napisana slova, jesu li „naša“ ili „njihova“.

Kad se već izvadila iz naftalina (jer, bila je aktuelna i pre godinu dana) tema ćirilice i njene loše pozicije u javnoj upotrebi, više bih volela da slušam razgovor stručnjaka u čiji sud verujem: profesora Bugarskog i njegovih istomišljenika sa profesorima Brborićem, Milanovićem i Kovačevićem. „Za“ i „protiv“ tada bi imalo smisla.

Zaključujem: ovo je kompleksno pitanje, o njemu bi trebalo ozbiljno razmisliti, tek onda propisivati zakone i kazne.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

20 reagovanja na “Borba nad ćirilicom”

  1. У нерешеном питању писма српског језика садрже се, ипак, озбиљнији проблеми него то што ауторка текста замишља и зна. Рецимо, правни, баш: Зашто је већ деценијама не могу да добијем уговор у банци на званичном српском језику, својим писмом – равноправности ради, и зашто практично ни на једном потрошачком производу (укључујући ту и декларације, гаранције, па и уговоре, опет) НЕМА па НЕМА званичног српског језика с мојим матерњим писмом. Шта ћемо с том дискриминацијом, с тим непоштовањем права на језик и културу, с тиме што латиница у практично 100% примера покрива лажно уверење (идеолошко слепило) да су писма равноправна? А нису, ћирилица, писмо миленијумске културе и свега што је битно за њу, се игнорише! У складу ли с вишедеценијском комунистичком идеологијом и политиком?

    Имам ли права на СВОЈЕ ИМЕ, гарантовано кључним међународним конвенцијама, у свом пасошу, на свом језику, онако како је уписано у моју ЛК и Изводе?
    Зашто српски не мом писму не представља моје право на амбалажи скоро свих производа, а представља на бугарском, словеначком, хрватском, шиптарском, и другим језицима и, у последње време, „језицима“?
    Како то да нигде нема званичног језика државе Србије, свих њених институција, система и установа?

    • U Srbiji je nemoguće naći ćiriličnu tastaturu za računar. Srpska ćirilica i dalje nije standardizovana u Unicode-u, pa nema svih slova (p, t, b, g i d su iz ruske ćirilice).

    • U pravu si, pisma su neravnopravna. Svaki državni dokument ispisan je isključivo ćirilicom.
      A hoću li da kvalitet svoje robe obrazložim i reklamiram na kineskom, arapskom ili latinicom – nije tvoja stvar, tebi ne moram da prodam ništa.

      • Коме ћете ви да продате је ваша приватна ствар. Али производ који продате ће имати декларацију која је у складу са Уставом државе. Свуда у Европи се поштује уставом одређено писмо, па ће и у Србији.

      • Пошто већ пишеш званичним писмом Републике Хрватске и уз то га величаш, зашто не би њима продавао производе? Кинеско можда и не воле, али српско писмо обожавају. Види ти страшног Страхиње, смета му ћирилица на државним документима, као да ради у Немањиној 9, а хрватско писмо на 99% производа у Србији му не сметају. Бога ми, мораћеш и ћирилицу да научиш да би знао шта купујеш. Или ћеш и такве производе да бојкотујеш?

  2. „Mislim da veće jezičke probleme imamo od navodnog zanemarivanja ćirilice… “
    За свакога с иоле знања и осећаја за језик, НЕМА већег и важнијег проблема од НЕРЕШЕНОГ питања писма српског језика!
    Зашто! Овако како је решено представља и језички, и правни, и културни, и национални, и државни проблем. Решено је потпуно ван стандарда у другим језицима! Решено је идеолошки, као и много шта важно у комунизму, а не лингвистички, животно, стандардно. Наметнуто је политички, нико се није изјашњавао о тако крупној и далекосежној и НЕСТАНДАРДНОЈ промени и новом решењу у језику.
    И, сада, на прву најаву да се нешто мало уради на томе (а овој власти не верујем чак ни када је то посреди), одмах су у паници они којима је та монстр-идеологија постала вера. Јер, реч је о слепилу пуког веровања које нема везе с науком, стандардима савременог света, знањем уређења државе, познавањем права грађана и – здравом памећу.

  3. Земља и култура у којој је проф. др. Ранко Бугарски ауторитет за разговор, заслепљен немогућом комунистичком југословенском језичком политиком, потпуно необјективан и, на основу изјава које већ годинама даје, без знања о тој теми и идеја изван идеологије и политике – указује на типичну плиткост у приступу овој теми.
    ЉВЈ

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.