Borba nad ćirilicom

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. У нерешеном питању писма српског језика садрже се, ипак, озбиљнији проблеми него то што ауторка текста замишља и зна. Рецимо, правни, баш: Зашто је већ деценијама не могу да добијем уговор у банци на званичном српском језику, својим писмом – равноправности ради, и зашто практично ни на једном потрошачком производу (укључујући ту и декларације, гаранције, па и уговоре, опет) НЕМА па НЕМА званичног српског језика с мојим матерњим писмом. Шта ћемо с том дискриминацијом, с тим непоштовањем права на језик и културу, с тиме што латиница у практично 100% примера покрива лажно уверење (идеолошко слепило) да су писма равноправна? А нису, ћирилица, писмо миленијумске културе и свега што је битно за њу, се игнорише! У складу ли с вишедеценијском комунистичком идеологијом и политиком?

    Имам ли права на СВОЈЕ ИМЕ, гарантовано кључним међународним конвенцијама, у свом пасошу, на свом језику, онако како је уписано у моју ЛК и Изводе?
    Зашто српски не мом писму не представља моје право на амбалажи скоро свих производа, а представља на бугарском, словеначком, хрватском, шиптарском, и другим језицима и, у последње време, „језицима“?
    Како то да нигде нема званичног језика државе Србије, свих њених институција, система и установа?

    1. U Srbiji je nemoguće naći ćiriličnu tastaturu za računar. Srpska ćirilica i dalje nije standardizovana u Unicode-u, pa nema svih slova (p, t, b, g i d su iz ruske ćirilice).

    2. U pravu si, pisma su neravnopravna. Svaki državni dokument ispisan je isključivo ćirilicom.
      A hoću li da kvalitet svoje robe obrazložim i reklamiram na kineskom, arapskom ili latinicom – nije tvoja stvar, tebi ne moram da prodam ništa.

      1. Коме ћете ви да продате је ваша приватна ствар. Али производ који продате ће имати декларацију која је у складу са Уставом државе. Свуда у Европи се поштује уставом одређено писмо, па ће и у Србији.

      2. Пошто већ пишеш званичним писмом Републике Хрватске и уз то га величаш, зашто не би њима продавао производе? Кинеско можда и не воле, али српско писмо обожавају. Види ти страшног Страхиње, смета му ћирилица на државним документима, као да ради у Немањиној 9, а хрватско писмо на 99% производа у Србији му не сметају. Бога ми, мораћеш и ћирилицу да научиш да би знао шта купујеш. Или ћеш и такве производе да бојкотујеш?

  2. „Mislim da veće jezičke probleme imamo od navodnog zanemarivanja ćirilice… “
    За свакога с иоле знања и осећаја за језик, НЕМА већег и важнијег проблема од НЕРЕШЕНОГ питања писма српског језика!
    Зашто! Овако како је решено представља и језички, и правни, и културни, и национални, и државни проблем. Решено је потпуно ван стандарда у другим језицима! Решено је идеолошки, као и много шта важно у комунизму, а не лингвистички, животно, стандардно. Наметнуто је политички, нико се није изјашњавао о тако крупној и далекосежној и НЕСТАНДАРДНОЈ промени и новом решењу у језику.
    И, сада, на прву најаву да се нешто мало уради на томе (а овој власти не верујем чак ни када је то посреди), одмах су у паници они којима је та монстр-идеологија постала вера. Јер, реч је о слепилу пуког веровања које нема везе с науком, стандардима савременог света, знањем уређења државе, познавањем права грађана и – здравом памећу.

  3. Земља и култура у којој је проф. др. Ранко Бугарски ауторитет за разговор, заслепљен немогућом комунистичком југословенском језичком политиком, потпуно необјективан и, на основу изјава које већ годинама даје, без знања о тој теми и идеја изван идеологије и политике – указује на типичну плиткост у приступу овој теми.
    ЉВЈ

  4. Ja sam totalni laik za jezicka pitanja pa cu nesto o diskriminaciji. Zasto su klempavi, nosati, bezubi i celavi ljudi (plus rogonje) izlozeni podsmehu u ovom clanku. Razlike treba da nas spajaju a ne dele. Znaci moze i latinica i cirilica, ali ne mogu zajedno debeli i vitki, i tako dalje. Interesantno.

  5. Када бих био новинар, волео бих да моје чланке прочита много људи. Да би моји чланци били читани, бирао бих да они обрађују актуелне теме. Међу актуелностима тражио бих оне које привлаче пажњу великог броја читалаца. Избегавао бих теме које би читаоце остављале равнодушним, а да бих то постигао пратио бих реакције људи из окружења. Аутор овог текста, уколико се води овим методама, успешно је привукао читаоце и натерао их да реагују на садржај текста. Дакле, тема и није безначајна, али је темељ лоше постављен. Замолио бих аутора да настави са писањем оваквих чланака. На форуму Српске ћирилице га радо пратимо.

  6. Поента чланка је у томе како би његова ауторка волела да слуша разговор неких стручњака, а да сама не зна скоро ништа о теми, нити се потрудила да сазна, али је ипак написала чланак, упркос томе што мисли да тема није важна ….
    А наведене стручњаке слушамо већ деценијама, а да нисмо ништа ново чули. И тако је у свим областима, не само у овој. Увек се трчи за изјаве код истих „ауторитета“. Тако већ деценијама имамо исте политичаре, исту политику, иста решења, односно њихово одсуство. И исте новинаре и медије. Хм, у ствари, све горе …
    Какви стручњаци, такви новинари, такве и новине. Ништа ново. Зато се ништа и не помера. Деценијама. Исто као и с питањем писма српског језика, с најгорим решењем од свих европских језика.

    1. Зато сте ви изузетно верзирани на све теме о којима у овом коментару пишете. Разумете се u jezik ко Марица у КК.

  7. Лето је време када немате добре новинаре на располагању, па извадите некога из џака …

  8. Госпођа Нина Савић би могла од канадске провинције Квебек много да научи како се чува сопствена култура. На жалост у данашњој Србији чак и сама држава је на распродаји а камоли ћирилица. Кад се диктатор после предаје КиМ и још приде Прешева + , биће и ћирилица забрањена.

    1. Samo da Vas obavestim da gospođica SavČić mnogo bolje poznaje kulturu Srbije od Vas draga Lidija. Ne poznajem Vas, ali bih se usudio da tvrdim. A i poprilično je (obrazovanjem) u jezička pitanja, kao i u srpsku književnost ( i opštu). I jedno pitanje za Vas. Kosovo biste hteli sa stanovništvom ili bez njega?

      1. С обзиром да сте јој адвокат, молио бих Вас да одговорите да ли је довољно да, то што је Нина упућена у језичка питања, јој даје за право да дискутује о језику и писму? Зар се у тексту она не бори против таквих појава – да неко стручно дискутује о нечему што је узгред прочитао док се сунчао на плажи или пре спавања?

        1. Ne nisam advokat, ali je poznajem i znam da vrlo studiozno prilazi temama o kojima piše. I da obično bira oblasti u koje se vrlo razume. Širokog obrazovanja spada u grupu renesansnih osoba sa znanjem iz više oblasti. I interesovanjem i radoznalošću da što više sazna i nauči. A paušalno je dsa vaše strane u bez ikakvih dokaza da piše na plaži ili pre spavanja. Lažljivo i uvredljivo.Inače, tvrdnje koje su samo vaša konstrukcija su tipične za našu žutu štampu. Nivo Informera i sličnih.

          1. Много више бих волео да дискутујем са госпођицом Савчић, мада из Ваших порука, уверен сам да сте веома блиски са њом, ако не чак и аутор текста лично. Исти је први кренуо са увредама, дајући веома непристојно и паушално поређење са „ружним“ човеком. На том примеру видимо како људи који не схватају значај очувања ћирилице виде / не виде праву слику. Они углавном гледају споља и то им замућује видик и спречава их да виде дубље, да уђу у срж проблема. Иако, на жалост, има таквих људи и у Србији, има и оваквих: човек је дебео, али уверава себе да није, ружан је и клемпав, али се труди да докаже да је то лепота, има кварне зубе које не жели да мења јер неко му је рекао да је тако природа уредила, вара га супруга, међутим он то не жели да призна, чита стрипове и мисли да је паметан, почео је да ћелави, али и даље не предузима ништа, јер сматра да би тако требало. И ауторов и мој човек може наћи хиљаду оправдања за своје стање и понашање, али како ћемо им ми помоћи. Можемо ли им обезбедити здраву храну, јер су годинама тровани нездравом, па су због ње добили и дијабетис (погрешно је дијабетес) и вишак килограма? Ружни – то је субјективно, али и ако многи кажу да јесу, то је зато што се нису неговали већ радили како им злобници говоре. Варају их супруге, јер им и сав живот није уређен, а и оне сматрају да су богате ако имају два човека, да им обојица буду равноправни. Протераше у њиховим животима све што вреди, те им ускратише могућност и да се образују (никако едукују јер „educatio“ значи васпитавати)… Овако може у недоглед, суштина је да докле год на ћирилу гледамо као на влас косе, зрно песка, кап у мору, нећемо схватати њен значај. Писаћу још… Поздрављам Вас и извињавам ако сам увредио. Намера није постојала.

          2. Очување ћирилице не може бити ситница у погледу наше језичке културе, јер је она таква, али и под другим називима међу Србима већ 1000 година. Да је она важан део културног идентитета Србије знали су и непријатељи, те су је забрањивали када год би окупирали територију. То су радили Аустроугари, затим Немци, Бугари, Павелићевски Хрвати, Титови људи 1954. год у оквиру Новосадског договора, а сведоци смо да се то и сада чини. Међутим, дошло је горе време, јер велики број људи, из не знања, сматра да ми имамо и друго писмо. Данас смо ми себи највећи непријатељи, нема потребе да нам неко са стране забрањује, имамо људе који здушно бране латиницу, која је по Унеску званично писмо Р. Хрватске и отворено показују да им смета уређење српског језика са једним писмом. Све државе су глупе, јер имају само једно писмо. Како ли су само сиромашни, док ми имамо чак два па можемо да бирамо. Додуше, ово званично би требало да се подразумева у државним институцијама, саобраћајним знаковима, исправама, међутим и ту се неко поиграва. Направише спрдњу са регистрацијама пре 7 година, а сад избацују слова са дијакритицима. Зар не беше лакше да су нас тада послушали и поставе истоветна слова, да их могу сви прочитати, а не W, да старији људи који нису учили западне језике ударају главом или Ч, Ћ, Ж, Ш (гајевично) да задају муке граничним службеницима страних држава (осим хрватских и словеначких) или нашим саобраћајцима који из далека не могу да разазнају о којим словима се ради. Највећи проблем око двоазбучја „трпе“ наша деца, јер у периоду одрастања и почетног образовања муче се да прочитају називе фирми, текстуални део на наком билборду или реклами. Скоро видех графит: „Vole te kliиci iz kraja“. Ето како смо богати. Богати у нашој разноликости и неуређености.

  9. Питање језика и писма није за професоре него за ђаке. Сваки професор је био нечији ђак. Најпре је научио да чита и пише. Знамо и за самоуке. Кад је и ко је научио да чита и пише ћирилицу а постао учитељ за латиницу. Личи ми на Вука и потоње професоре.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Dijalog

Naslovna strana

24. jul 2021.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Miloš Timotijević, glumac

Čitajte Danas, mislite svojom glavom.