Tekst, tačnije oda ropstvu zastarelom konceptu, nosi naziv „Čemu Osmi mart?“ Sastav se proteže pored portreta gospodina Irineja pa ne čudi što se autorka potrudila da pokaže odlično poznavanje preporuka patrijarhove radne organizacije.

Izdvojila sam važne tačke sastava: pita se ona zašto se praznuje Dan žena kad su se žene izborile za ravnopravnost, ukazuje na to da Eve ovog doba odustaju od „izvornog naznačenja supruge i majke“ i – na kraju iako ne manje interesantno i bitno od svega prethodnog – Bog ženu nije stvorio od glave muškarca te zato ona ne bi trebalo da pametuje…

Na tekst sam obratila pažnju najpre zato što ga je pisala žena, inače na slične sajtove ne zalazim, može čovek tu da pokupi više mentalnih virusa nego njegov sistem na porno stranama. Osim toga, bogougodna gospa ima previše istomišljenika.

Krenuću od kraja.

Duboko sam uverena da su mađioničari opasni za druženje jer imaju opaku sklonost ka manipulaciji, pa mi je tako cela ideja da je Tvorac-mađioničar ženu napravio od muškog repromaterijala sumnjiva. Čak i ako je tako, napravio joj je glavu u kompletu sa reproduktivnim organima i rukama, verovatno imajući u vidu da bi trebalo i da misli. Dakle, široko rasprostranjene obrade božjeg dela i nauma samo su ne mnogo pronicljiva nagađanja.

O želji za moći predstavljenoj u praroditeljskom grehu a dodeljenoj Evi nemam šta da kažem… Da nema želje za znanjem još uvek bismo se pokrivali smokvinim lišćem. Osim toga, stvari su se veoma promenile otkako se bog poigrao svojim junacima.

Prirodna/izvorna uloga supruge? Duhovito!

Na kraju, po cenu da ispadnem bogohulna: ako ne bi trebalo da se slavi danas u znak sećanja na hrabre žene koje su ustale protiv nasilja nad ljudskim bićima (Božjim stvorenjima da ostanem u istom diskursu), a sve zato što poneko sa nedovoljno bistrim pogledom na poziciju žene u društvu misli da je ravnopravnost ostvarena, onda me jako zanima zašto se slave Uskrsi, Blagovesti, Božići i sl. OK, Hrist je najavljen, rođen i recimo uskrsnuo je… Što se sad bavimo time kad je otad prošlo dva milenijuma?

Osmi mart bi trebalo da nas podseti da nastavimo dalje sa borbom, ne da stanemo ili padamo dublje. Cveće i ručkovi po kolektivima samo su provokacija, pokušaj da se praznik obesmisli.