Od svih izraza kao što su kako-tako, povuci-potegni, idi mi-dođi mi itd. najzanimljiviji mi je rekla-kazala. Sinonimni glagoli u prošlom vremenu (tačnije, u obliku radnog glagolskog prideva, dakle, dela perfekta, što je takozvani krnji perfekat u rečenicama, često korišćen u pripovedanju) u ženskom rodu.
U prvoj navedenoj konstrukciji imamo pitanje i odgovor, koji u suštini i nije neki odgovor, ali u tome i jeste caka, u drugoj dva glagola u imperativu (oblik koji ne poznaje rod) koji mogu biti sinonimni, ali imaju i svoje posebne elemente značenja, u poslednjoj konstrukciji prvi deo mi je čak duhovit (ima značenje glagla „otići“, a enklitički oblik zamenice je u dativu, čije bi značenje bilo „ka“, adlativno, ne ablatvno kako sugeriše glagol).
Poslednji navedeni izraz takođe je rodno nemarkiran.
To nas dovodi do mog omiljenog.
Zašto je bilo neophodno da konstrukcija bude u ženskom rodu?
Koliko ja mogu da proniknem u tajne jezika (najuže uzetog, bez uticaja društvenog konteksta), to nije bilo obavezno.
Jer, mnogi drugi izrazi lepo funkcionišu bez rodne komponente.
Ipak, neminovno je da se u jezik uguraju stavovi i shvatanja zajednice.
Ovde je to jasno, „rekla-kazala“ su neproverene prazne priče koje se ne mogu uzeti kao istine i svedočenja jer su samo obrade, tračevi, naklapanja.
A kome se takve jezičko-mentalne bravure pripisuju u našem patrijarhalnom društvu?
Ženama, naravno.
A prema kome se tako odnosimo, kao prema neadekvatnim neozbilljnim sagovornicima?
Prema ženama, naravno.
Mnogi su se zarazili ChatGPT groznicom pa sam morala da probam i ja.
Pitala sam veštačku inteligenciju zašto se u „rekla-kazala“ koristi ženski oblik radnog glagolskog prideva i kako je izraz nastao.
Moram da pohvalim roditeljsku ekipu, AI mladac je dao zanimljiv odgovor.
Prvo, da raščistimo, ova konstrukcija nema rodno određenje, glasio je (neznatno modifikovan, tek stilski uobličen) odgovor.
Ali… (kažem ja) i te kako ima…
Dosta s tim „ali“… (AI)…
Ipak… (opet ja)…
Nema „ipak“ (AI), ne bi trebalo ovakve izraze dovoditi u vezu sa stereotipima ili predrasudama.
Aha, dakle, stereotipi (ja)…
Šta s tim (AI)…
Ništa, ništa…
OK, ChatGPT nije postavljao pitanja, ali mi je dao korisno tumačenje.
Iako navodi da ne bi trebalo stereotipe i predrasude dovoditi u vezu sa „rekla-kazala“, jasno je da su oni učestvovali u nastanku konstrukcije.
Imamo i „hteo – ne hteo“ što označava nećkanje, međutim mada može izgledati da je, eto, i muškarac predstavljen u negativnom svetlu (jer mu je oduzeta odlučnost i epska hrabrost), možemo da se zamislimo nad glagolima: reći, govoriti prema hteti (nameravati, planirati)…
Dok glagol govorenja osim verbalne akcije (što može označavati i „prazne priče“) nema u sebi konkretnu aktivnost, glagol „hteti“ je ima.
Što se tiče porekla, izraz „rekla-kazala“ nastao je prema engleskom „hearsay“ što bi trebalo da znači „čuti-reći“, pa je mogao da se prevede sa „čuo-rekao“, npr.
Ali nije.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
