U poslednje vreme su učestale poruke o internet prevarama, tj. o barabama koje na razne perfidne načine pokušavaju da vas uvuku u svoju mrežu i pokupe vaše podatke. Ti savremeni kradljivci informacijama o vama posle trguju ili vam skinu sve sa računa.
Dobila sam SMS od svoje banke da nikako ne ostavljam broj kartice, godinu isteka, PIN kod i sl.
Nikako!
Ne verujete nikome!
OK, a kako da plaćam račune?
Na poverenje?
Dragi JKP, dođem ti pa ću nekad da uplatim.
Verovatno je u redu ako sve ovo ukucam plaćajući Infostan ili struju, to su bezbedne operacije, niko vas tu neće opljačkati.
Da, verovatno.
Ipak, više puta mi se desilo da me zovu osiguravajuća društva, kablovski operateri i političke partije nudeći svoje usluge ili me pitajući hoću li glasati.
S obzirom da jasno povezuju moje ime sa mojim brojem telefona, zaključujem da ne tipkaju nasumično pa koga dobiju.
Jedini zaključak je da im je neko dostavio podatak do kog oni ne bi mogli da dođu iz Belih strana.
Neko ko nisam ja.
Znači, našim podacima se trguje u nekom državnom ili paradržavnom dark prostoru.
Vi usmerite energiju na skrivanje podataka, menjate šifre na telefonu ili kompjuteru, plaćate isključivo na šalteru, kupujete isključivo u prodavnici, ne pozajmljujete novčanik čak ni partneru ili rođaku, menjate frizure, ključeve držite u sefu, a za šifru ne koristite datum rođenja i slično… i sve jedno, bez obzira na sve mere opreza, zazvoni vam mobilni i ljubazna umorna operaterka ponudi vam novu superuslugu ili proizvod na akciji iz snova.
Izvinite, odakle vam moj broj telefona, pitate.
Ona muca, nema pojma, dobila direktivu, a ne sme ništa da zucne jer se razgovori snimaju.
Ona ne kapira gde je greška, a vi ste besni.
Sve ste učinili kako je trebalo, sve po savetu IT stručnjaka.
Vratili ste se u pedesete godine prošlog veka, prelazite kilometre kako biste na svim punktovima za naplatu otplatili svoj dug za telefon, TV, struju, izbacivanje smeća, vodu, dali novac za čišćenje, vukli iz prodavnice, krili svoju karticu u fioci s duplim dnom…
I ništa, vaši podaci nisu ostali bezbedni, a tako ni vi.
I šta ćemo sad?
Dođe vam da odete peške kako ne biste ukucavali kartu za prevoz i plaćali je telefonom, ostavljajući tako broj koji opet može da osvane na tržištu brojeva i potencijalnih upecanih ljudskih duša, i da joj lupite čvrgu.
Ali, niti znate gde je ona, niti smete da budete nasilni, a onda shvatite da bi vas ubrzo prošao bes jer hodanje razrešava ljutnje i napetosti.
Odustanete.
Nastavite da primate zastrašujuće poruke i da budete predostrožni koliko i pre njih.
Ovaj je vek zbunjujući, njegove su prednosti velike, ali nivo straha koji se razvija upravo iz potencijalnih dobrobiti razvoja koji mu je svojstven, jako umara.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
