Dnevnik pandemonije (maj) 1

Crtice tokom epidemije. Kućni i lični ugao gledanja na globalni problem koji smo viđali u filmovima ili učili iz istorije

28. maj

U Sjedinjenim Američkim Državama zabeležena je 100.000 žrtva koronavirusa. To je malo više od trećine života izgubljenih tokom II svetskog rata. Bez obzira na konačnu brojku sumnjam da će biti snimljeno makar i približno filmova kao što je to slučaj sa pomenutim II sv ratom ili ratom u Vijetnamu. Valjda su nevidljive ubice manje atraktivne. Sumnjam da će se snimati filmovi i otpuštanjima, iako je skoro 40 miliona ljudi ostalo bez posla. Posle svega paradoks, a možda i ne, da je vodeća svetska sila, a donedavno i najjača ekonomija se pokazala i najranjivijom. Smrti, otkazi kao ni u jednom drugoj zemlji. To se nije očekivalo.

Za to vreme u Srbiji nova rijaltiti zvezda doktor Nestorović nastavlja da luduje sa svojim nesuvislim i rizičnim izjavama iako su kolege počeli da glasnije dižu glas. Nekažnjen je poput doktora Žeksa. Do izbora sigurno, a da li će i nadalje. Videćemo.  Srbija je izgleda napravil pun krug. Od najsmešnijeg virsa na svetu, do maksimalnog karantina i opet nazad do gotovo raskalašnog otvaranja granica za sve beu ograničenja. Neka nam je bog/sreća, u pomoći.

Ovo je ujedno i kraj ovog dnevnika za sada. Iako pandemija još uvek traje, život se za sada vraća koliko toliko  u normalu. No, pošto se očekuje i drugi talas ovaj dnevnik bi lako mogao da se nastavi. Nadam se da neće.

21. maj

Ko je ovde lud

Samo dve nedelje do ukidanja vanrednog stanja u kome je sloboda kretanje bilo veoma ograničena Srbija je, nažalost i ništa neobično, po ko zna koji put otišla u drugi ekstrem dopustivši da u zemlju, počevši od sutra 22. maja mogu da ulaze svi i bez testiranja. Bez obzira što se pandemija u Evropi pretežno stišava, potpuno odsustvo kontrole je rizično i neodgovorno. Korona se do sada pokazala kao „žilav protivnik“ a lako prenošenje je možda i glavna karakteristika. Baš zato je bilo za očekivati oprez, a ne raspuštanje. Brojke pokazuju da je juče u svetu zaraženo novih 100 hiljada ljudi. Iako je većina slučajeva zabeležena u Brazilu, Rusiji i SAD to ne znači da je korona daleko od danas. Setimo se da je Rusija na početku pandemije bila primer dobre borbe protiv korone, a sada ima preko 300 hiljada zaraženih.

Valjda nećemo skupo platiti opuštenost.

15. maj

Surogat neoliberalnog društva

Pošto se u današnjem ekonomskom sistemu sve meri isključivo kroz novac, potresni paradoksni nisu novost. Ipak iz Ukrajine je došla vest koja nameće pitanje da li smo zabopravili elementarnu humanost i da li se možemo nazvati humanoidima ili bezdušnim bićima, robovima novca.

Naime, 500 dece koje su rodile surogat majke nema ko da odvede u dom, jer roditelji ne mogu da dođu zbog korona virusa. I o tome izgleda da niko ne vodi računa, a vreme prolazi.

Kad se na sve gleda kao na robu, što su materice i deca izuzetak. Kupiš, vratiš, tražiš lovu nazad. Vrli novi 21.vek. Cena bebe je 9.900 dolara. Kao na reklami. Možda postoji i popust na količinu.

Korona i spašava živote

Stopa samoubistava u Japanu kada se gledaju april prošle i ove godine, opala je za 20%. Razlog je kažu manje stresa.

14. maj

Kreativci kamo “engejdž”

Festival Exit jer objavio spot u kome se valjda sugeriše da bi ovaj događaj trebalo da se održi i ove godine, tačnije početkom jula. Iako su vanredne mere na snazi, a korona se prenosi veoma lako, nekome je palo na pamet da napravi spot u kome nema direktnog poziva i isticanja liste izvođača, ali se pominje na vraćanje u normalu i druženje. Poput dens arene i desetina hiljada znojavih ljudi. Taj pomenuti “neko” je krupni kapital, a žrtve mogu da budu naši mladi ljudi, jer nije verovatno da će stranci da krenu u hiljadama ka Novom Sadu.

Sve u svemu, zapakovan promo spot sa ne baš suvislim porukama. Veđ viđeno 1000 puta, jedino što situacije nije takva. Ne znam čime se bavio kreatvini tim, da ne kažem Serbia create, ali pokazao je manjak promišljanja. Kreativnosti ni malo. Zadatak je težak jer ako se ne otkazuje festival kako zaraditi. Ipak, to je prilika da se napravi nešto novo na globalnom nivou, a to je – da ljudi potroše pare, ne dođu fizički na EXIT i da im bude lepo. E to je željeni engage, poštovani kreativci, a ne zanemarivanje zdravlja lakim floskulama.

12. maj

Samo u Srbiji

Iako epidemija nije završena, vladajuća partija je organizovala skup koji je protiv zakona, zdravlja i zdravog razuma. SNS je ispred Skupštine dovela par hiljada pristalica da podrže štrajkače glađu, koji ne jedu jer nisu zadovoljni radom institucija u jednom slučaju. Što bi se reklo obrnuli su igricu. Kao i nedavno na krovovima i ovde su se istakli plaćenici/navijači koji su se peli na ogradu i vodili navijanje/podršku. Maski slabo, udaljenosti nikako. Baklji nije bilo ovog puta. Samo koškanja sa manjom grupom Dverjana koje je razdovjila žandarmerija. Tužno i opasno.

10. maj

Rizik zvani gradski prevoz

Jedna od neodgovornijih i najrizičnijih odluka je ona, da se sva odgovornost u javnom gradskom prevozu u Beogradu prebaci na građane. Odustalo se od kontrole ulaska i držanja razmaka. Umesto toga Beograđanima koji se i inače ponižavajuće gužvaju po sve lošijem prevozu, ostavljeno da se samorganizuju, bilo da je u pitanju nošenje maski i rukavica, držanje ostojanja ili ulazak i izlazak iz vozila. I u mnogo uređenijim durštvima sa daleko boljim prevozom ovo bi bilo veoma rizično, a u Beogradu bi moglo da bude tragično. Na sreću velika većina ljudi i dalje radi od kuće tako da će pritisak na prevoz biti manji.    

9. maj

Promene dolaze iz glave

Razmatranja na temu da li će korona dovesti do nekih velikih pozitivnih promena u svetu još uvek traju, ali izvesno je da u Srbiji do toga neće doći. U svega par dana, politički akteri su su uronili u mržnju i bezobzirnost. Kao da je neko u martu pritisnuo pauzu, a u maju otpustio. Toksična politčka scena se izliva i uništava sve nas.

8. maj

Korone nije ni bilo

Dan pre Dana pobede, u Beogradu kao da korone nije bilo. Kao da je ukidanjem vanrednog stanja nestao i virus. Gotovo da “upadaju u oči” građani sa maskama, distanca se sve manje poštuje. Videćemo šta će nam doneti kraj meseca.

7. maj

Buka u parku

Prvi dan bez mera obeležili su građani koji su došli da prave buku u 20.05  ispred zgrade predsedništva. Deo je poštovao distancu. Iako je korona još tu, čini se da to kao da ne zanima previše građane. Da im kvari lepu sliku. Ali to je život.

6. maj

Đurđevdan je poslednji dan vanrednog stanja. Ukidaju se mere, pandemija je i dalje prisutna. Čini se da se sva odgovornost prebacuje na građane i da državni aparat sve manje zanima korona.

5. maj

Kako se bliži kraj vanrednog stanja sve više tonemo u politički glib. Vlasti žele da bez obzira na pandemiju i moguće posledice što pre organizuju izbore i nastave po starom, dok opozicija izgleda zagledana u svoj pupak, ne primećujući da se mnogo toga ipak promenilo.

Građani su se, kršeći policijski čas,  okupili ispred stana Dragana Đilasa kako bi mu dali podršku zbog sramnog vređanja veče ranije. Osim što je bio policijski čas, primetno je bilo da građani ne drže distancu. Svaka čast.

4. maj

Neke svinje su jednakije od drugih svinja (Životinjska farma – Dž. Orvel)

Palioci baklji, kršači policijskog časa i ugrožavatelji bezbednosti ljudi i dalje nisu procesuirani.

Umesto policije, stvar u svoje ruke morali su da uzmu građani koji su sa nekoliko krovova proterali nezvane huligane. Država je još jednom pokazala da svi građani nisu jednaki. To nije dobro ni za koga, a batina kao što se zna ima dva kraja. Huligani su nažalost otišli i korak dalje i sa razglasa u blizini njegove kuće puštali glasno “Đilase lopove” dok su maloletna deca to slušala. Jadno, bedno, nisko za bilo koga. Opet podsećam, batina ima dva kraja.

Umro je….pre 40 godina

Danas je 40 godina smrti od Josipa Broza. Prašina se i dalje diže, a šta god mislili o njemu lideri i liderčići koji su došli posle njegove smrti su više karikatura i zlo za svoje narode nego poštovani i uspešni državnici.

3. maj

Gluost je neuništiva

Glupost je neuništiva je stari hit velikog benda Kud Idijoti, a to verovatno zna i eks panker (?) Siniša Mali. Ministar finansija je u nadahnuću i momentu samoveličanja rekao kako “Nikada nije bilo teže u poslednjih 100 godina”.

Uz dužno poštovanje za pandemiju, može se reći da odavno nismo čuli veću glupost. Ovo stanje koliko god da je loše ne može da se poredi sa Drugim svetskim ratom, ali par godina iza toga, 1991, 1992, 1993, su bile godine kada su ljudi umirali, bili pljačkani i nisu imali šta da jedu, kao i 1999. godine tokom bombardovanja. 2008. godine je počela finansijska kriza iz koje Srbija još nije izašla… A ni tu nije kraj…Ali ko još veruje ministru finansija.

Suzana Vasiljević medijska savetnica predsednika Srbija je poput kolege Malog, lupila izjavom da medije ne dele na režimske i protivrežimske. Samo nekim daju budžetski novac šakom i kapom, dozovoljavaju im nešto što bi bilo zabranjeno u normalnoj državi, dok druge medije i novinare svakodnevno stigmatizuju bez obzra da li je korona virus aktuelna ili ne. Ali ko veruje još savetnici za medije.

Japan

Broj zaraženih u Japanu je sve vreme za primer. Međutim, oni se pripremaju za produženje vanrednog stanja do kraja maja jer olakšavanje mera nije dalo očekivane rezultate.

2. maj

Uranak 2. maja

Najava popuštanja karantinskih mera ovaplotila se drugog maja u pet ujutru, kada je opet dozvoljeno kretanje do 18 časova uveče. Mera koja daje ljudima mogućnost da se malo vrate u uobičajeni ritam, ali i da se pokaže odgovornost pridržavanjem preporuka.

Svetske sile u problemu

Donedavno najveće svetske sile SAD i Rusija (SSSR) na velikim su udarima korona virusa. SAD su za par meseci ostale bez više ljudi nego tokom decenijskog rata u Vijetnamu. Rusija je sportki rečeno, posle dobrog starta naglo pala i beleži na hiljade novih slučajeva zaraze na dnevnom niovu.

Velika Britanija ima najveći broj zaraženih i preminulih u Evropi.

Krvavi dan

2. maj je bio dan za ratovanje 1991. 1992. i 1995. godine.

1991. godine upadom hrvatske policije u Borovo selo počeo je oružani sukob između Srba i republike Hrvatske. Redarstvenici nisu uspeli da zauzmu selo, a bez obzira na to ko je pobedio 2. maja, ovaj incident bio je uvod u krvavo leto i jesen 1991. godine, posle čega više ništa nije bilo isto.

Godinu dana kasnije, snage bosanskih Srba pokušale su da osvoje Sarajevo. Nisu uspeli u tome. Tog dana je stradalo i mnogo vojnika JNA u zločinu u Dobrovoljačkoj ulici u centru Sarajeva. Ako se od 6. aprila govorilo da počinje rat, tog 2. maja rat je došao u centar i krv je počela da lije u potocima.

Tri godine kasnije još jedna nesreća. Operacija “Bljesak” hrvatske vojske počela između 1. i 2. maja posle koje je 15.000 Srba proterao iz Zapadne Slavonije.

1. maj

Blago ovoj vlasti na opoziciji

Kad god vlast zag…a poput skandala sa paljenjem baklj, kršenjem vanrednog stanja i ugrožavanja bezbednosti ljudi, tu je opozicija da amortizuje bahatluk.

Ničim izazvani, lideri opozicije su odlučili da protestvuju ispred Skupštine Srbije u vreme policijskog časa. Kao da za njih ne važe ista pravila, kao da će poruku poslati dalje, više, jače ako budu kršili zakon.

Miljarderi srca nemaju

Prvi maj je, kontra tradiciji u Srbiji, obeležen u karantinu, što je mnogo bolje nego da je tradicionalno, bio povodom za opijanje u prirodi uz prateće nedrženje distance.

Ipak radnici su se okupili u nekoliko zemalja i sa distancom obeležili Praznik rada. Kao i 1886. godine, kada je bilo prvo prvomajsko okupljanje, najozbiljnije je bilo u SAD, gde se ovaj praznik više ne obeležava. Naime, tamo su zaposleni u Amazonu, Target Corp i Instacart tokom pauze za ručak protestvovali zbog nehumanih uslova rada. Iako je Amerika najviše pogođena korona virusom, prebogati vlasnici ovih kompanija ne pomišljaju da adekvatno zaštite svoje radnike, iako im u doba pandemije omogućavaju da zarade mnogo jer je online naručivanje otišlo u nebesa. Sramno za vlasnike a sramno i za državu koja ne vodi nimalo računa o zdravlju i životu ljudi.

Kako ceniti ljude poput Džefa Bezosa koji imaju 120-130 ili 150 milijardi dolara, ali im je skupo da investiraju u jeftnije stvari poput maski i rukavica. Jeftinije im je da krše zakon, jer im se može. Nadam se da će im se isto vratiti.