Foto: Pixabay/Mhouge

Vidim da se stišala spinovana bura oko pokušaja preotimanja Folksvagena od prijateljske Turske. Ne znam kako je turski predsednik Erdogan doživeo pokušaj neprijateljskog preuzimanja i javno nuđenje mita Folksvagenu da promeni već donetu odluku. Svako čudo za tri dana, kaže naša poslovica. Ali javno potkupljivanje najvećeg proizvođača automobila na svetu nije ostalo nezapaženo u globalnim razmerama. To što Aleksandar Vučić ide okolo i nudi državni mito neviđeni je skandal koji se samo u Srbiji doživljava kao patriotski čin.

Koliko je sva ta orkestrirana halabuka u domaćoj javnosti bila besmislena pokazuje podatak da je trajala još dva-tri dana pošto je Andreas Tostman, šef proizvodnje u koncernu Folksvagen, izjavio Rojtersu da su planovi za Tursku trenutno na čekanju i da ta kompanija u ovom trenutku ne traži aktivno alternativne lokacije. Koliko sam uspeo da pratim, ta vest, inače, nije objavljena u Srbiji.

Dakle, Folksvagen aktivno ne traži zamenu za Tursku.

Tačka.

A i da traži, teško da bi se odlučio za Srbiju, naročito zbog najnovije demonstracije kontaminiranih uslova poslovanja u našoj zemlji.

Prvi „pucanj u nogu“ već sam spomenuo – javno nuđenje mita Folksvagenu da pljune na vlastitu odluku i napusti Tursku. Usput, ta kompanija je stavila „na čekanje“ početak izgradnje fabrike zbog političkih (ne)prilika u Turskoj, odnosno nenaklonog stava Nemačke prema angažmanu turske vojske u Siriji. Neću da kažem da političke prilike i u Srbiji izazivaju nenaklonost Nemačke, što bi takođe mogao da bude signal za Folksvagen.

Ali, za Folksvagen, pa i Nemačku, mnogo su važnije ekonomske prilike u Srbiji.

A one se „usložnjavaju“, odnosno pogoršavaju u odnosu na pravila igre u EU i sređenim demokratskim državama s tržišnom privredom. Evo, dva najnovija primera koja neće proći nezapaženo među investitorima naklonjenim poštovanju pravila igre.

Prvi primer su „tantalove“ muke s kojima se suočava preduzetničko udruženje CarGo čijim se članovima i dalje nezakonito oduzimaju sredstva za rad. Na jednom od tih oduzimanja vozila država je izvela na ulicu 200 policajaca za razbijanje demonstracija i osam otvorenih marica spremnih za hapšenje. Naređenja policiji da „lomi rebra“ okupljenim preduzetnicima izdavali su ljudi u patikama i crvenim kačketima za koje se sumnja da su paradržavne batinaške strukture. Da li se tako u pravno uređenim državama rešavaju privredni sporovi? Koliko su osnovana pozivanja udruženja CarGo policiji da očisti iz svojih redova sve koji šuruju sa taksi kartelom?

I drugi primer ima veze s državnom zaštitom nelojalne konkurencije, odnosno s državnim poništavanjem tržišta. Loukost avioprevoznik Rajaner optužio je srpskog regulatora Direktorat civilnog vazduhoplovstva da je podlegao monopolu domaće aviokompanije Er Srbija. Direktorat je uskratio Rajaneru pravo da posluje, odnosno da uvede liniju Niš – Frankfurt, pa je ta kompanija bila primorana da premesti let na Banjaluku. Dve su loše posledice takve odluke države Srbije. Prvo, poslala je lošu poruku međunarodnoj poslovnoj zajednici da, i pored potpisanog sporazuma sa EU o otvorenom nebu, štiti monopol jednog (svog) avioprevoznika. Drugo, kaznila je svoje građane da se jeftino voze od Niša do Frakfurta.

Sve to vidi Folksvagen. I ne samo on.

P.S.

Zahvaljujem Danasu na dobro organizovanoj tribini povodom ove kolumne na Sajmu medija