Foto: Pixabay/MhougePošto Forum nije pravio tradicionalnu rang listu za prošlu godinu, konkurentnost se zatrla u javnom prostoru i među nama privrednicima.
Konkurentnost oko koje se među kompanijama, ali i državama, lome koplja i vode tržišni ratovi. Ne pita se za cenu konsultantskog znanja koje može da pomogne da se pobede konkurenti na svetskom tržištu.
Jedan od reformskih prioriteta posle demokratskih promena koje je zacrtao premijer Zoran Đinđić bio je Savet za konkurentnost. Savet je osnovan 2002. godine, a njegovi članovi su pored ministara zaduženih za ekonomska pitanja u najvećem broju bili preduzetnici.
Ako me pamćenje ne vara u Savetu su bili direktori ili članovi uprave uglednih kompanija Energoprojekt, Saga, Metalac, Next… (I jedan novinar!!!)
S ubistvom premijera i Savet je doživeo eutanaziju, da bi vaskrsnuo 2008. godine ali bez značajnijeg uticaja na podizanje svesti o važnosti te korporativne performanse i o pomoći srpskim kompanijama da je ojačaju na svetskom tržištu. Svih ovih godina vlast se uprezala, zarad sopstvene promocije, da dokaže kako naša država napreduje na listi WEF-a.
Krpljene su institucije, glancani propisi, uređivano robno, finansijsko i tržište rada, podsticana dinamika poslovanja, lečen zdravstveni sistem, doterivan obrazovni sistem…
I pored svega toga, godinama unazad najslabije ocenjena stavka konkurentnosti Srbije bile su – inovacije.
Poznato je da inovativni proizvodi imaju veću konkurentnost na stranim tržištima, a srpska industrija je ostala niskotehnološka sa starim proizvodima koje prodaje na starim tržištima i starom (niskom) cenom.
Najveći deo toga što je Vlada radila nije imalo uticaja na popravljanje pozicije Srbije i preduzeća na globalnoj listi konkurentnosti.
Tek retki samonikli primeri, najčešće iz IT sektora, više su bili izuzetak nego pravilo.
Srbija nema kompaniju za koju se može reći da je svetski lider.
Vreme je (ako već nije kasno) da se traže novi modeli i načini za podizanje kompetitivnosti.
Sad je poslednja prilika da privreda i država zajedničkim snagama i uz pomoć para i znanja EU izgrade model pametne specijalizacije i utvrditi prioritetna područja u kojima naša preduzeća mogu da pokažu izvrsnost i postignu visoku profitabilnost u globalnim lancima snabdevanja i kažu ima li proizvodnih niša u pojedinim industrijama koje imaju najveću perspektivu, gde su lanci vrednosti u nastajanju i gde još nije visoka konkurencija.
Važno je naći odgovor kako ući u taj lanac jer to je kupac za budućnost koji ima zahtevne kriterijume, a da bi ih ispunila kompanija mora da se menja.
Moje mišljenje je da su ta prioritetna područja energetika-mobilnost, ekologija, hrana (bioekonomija), IT sektor (ali ne svaštarenje nego specijalizacija).
Naša šansa nije samo proizvodnja sveže hrane nego njena brza dostava na strana tržišta; nije samo izgradnja novih termocentrala nego integracija obnovljivih izvora i mobilnosti; nije samo proizvodnja kauča i regala nego luksuzni enterijeri…
Dakle, poslovi gde je manja konkurencija a veća marža.
Srbiji trebaju ciljana strana ulaganja koja će se uključiti u globalne lance vrednosti da bi pokrenula transformaciju privrede.
Treba strani investitor koji će okupiti domaće partnere i zajedno ponuditi proizvod, ili uslugu, za svetsko tržište.
Recimo, visokospecijalizovanu logistiku za svežu hranu, sisteme za skladištenje energije i internet stvari za pametne gradove.
Jedini način je da država sjaše sa naše grbače, jer je teško nama ovako neuhranjenima i zakržljalima da se trkamo sa belosvetskim subvencionisanim tovljenicima ako moramo i četr’ konja debela da vučemo na leđima.
Kad bi, dakle, sjahali ovi iz političarsko-vladarske kaste na barem 3-4 godine, videli bi šta je sve moguće u slobodi!
Шта рећи ако код Фонда за развој Србије није предвиђена могућност залога патентног права за добијање кредита иако то закон дозвољава. Након мојег обраћања кабинету Премијерке Брнабић да се ово промени добио сам у најмању руку чудан одговор из кабинета Министа Ненада Поповића „на жалост у овој години нису предвиђена средства за ове намене“!? Толико о сталној причи премијерке о дигитализацијама и иновацијама.
Šta je rekla banka?
Густаве, вероватно вам је познато да у Србији мање од десет процената банкарског тржишта покривају домаће банке а стране пословне банке нису дошле да развијају домаћу индустрију већ да се домогну годишњег профита од скоро пола милијарде €. Профитирају на сигурним пословима са државом и одобравањем кредита становништву. Уз то Србија за разлику од рецимо велике економске силе Немачке нема развојну банку. Остаје једино Фонд за развој Србије. Ако постоји законска могућност зашто исти фонд није предвидео МОГУЋНОСТ ЗАЛОГЕ ПАТЕНТНОГ ПРАВА ЗА ДОБИЈАЊЕ КРЕДИТА, што не значи да би се то остваривало по аутоматизму. Није непознато да су све развијене државе на челним местима по иновацијама а најбољи пример за то је Израел. Ми имамо министарство за иновације које је послужило за то да ухлеби своје чланове, зато се од њих и добијају одговори какав сам ја добио.
Neće privatne strane banke, neće domaće državne banke, neće fond za razvoj… da ipak nije do vas i vašeg projekta, Staniša?
Густав Флоберка. Или не разумете или не читате пажљиво или хоћете да одбараните неодбрањиво. О вредност неког пројекта одлуку могу да донесу стручне службе у институцији а у овом случају би то могао бити Фонд за развој Србије, али у нашој стварности ова институција није предвидела тако нешто иако за то постоји законска могућност. То је што се тиче могућности примене иновације, а за вашу информацију, у складу са међународним стандардима Завод за интелектуалну својину је једини надлежан да призна патент. О банкама сам рекао ако сте разумели. О значају иновација не само за иноватора него и за друштво не треба трошити речи. По вама је вероватно боље давати велике субвенције за мотање каблова, уз малу плату и то прогласити за ауто индустрију. У бившој Југославији се то звало шрафцигер индустрија. Светска банка је анализирала извоз највећих компанија у Србији за 2019 годину и утврдила да је учешће домаће супстанце свега 8% а то су бедне платице. За развој привреде било би пожељно претежно учешће домаће сировине и извозни потенцијал производа и то би био најбољи критеријум код одобравања кредита код Фонда за развој Србије.
Zbog pomoci iz Eu upravo Srbija i nema firmu lidera. Svetskog lidera nikad nije ni imala, da se ne lazemo bezveze.
Pa nije nama Eu pomagala da bi jos vise razvili nas EPS, NIS, PKB, RTB Bor, Srbija sume i slicno da bi bili jos veci i jaci. “Pomagali“ su oni nas kroz otpustanje usko specijalizovanih radnika, cepkanje velikih firmi kroz razdvajanje osnovne od kor delatnosti samo da bi nam PREOTELI TRZISTE. Tako sada na trzistu sve sto je velika firma sa 2000 i vise hiljada radnika pripada strancima. Svaki gazda koji u Srbiji ima vise od 50 hektara zemlje ili je sam strani gazda ili indirektno radi za strance. Za nas je osto maksimum do 5 hektara, a kod Tita smo barem imali 10 hektara. I uopste u srpskom vlasnistvu nije ostalo ni jedno preduzece, koje ima vise od 50 radnika. Tako su oni nas pomogli. Kao onaj jevrejski spekulant sto je devedesetih uneo u Dafiment banku 2,5 miliona maraka pa izneo bez traga vise od 100 miliona maraka.
I jos nesto jutros na RTS videh kako grad Pirot namerava da otkupi kolekciju vrednih umetnickih dela iz nekadasnjeg socijalistickog privrednog lidera PRVI MAJ. U parku te nekadasnje konfekcije nalaze se neke od najvrednijih umetnickih skulptura, koje imaju svetsku vrednost, a u poslovnoj zgradi slike i grafike izuzetne vrednosti. Tako je to bilo nekada u onom mrskom samoupravnom socijalizmu. Deo viska vrednosti-profita iz osnovnog posla, investirao se u umetnost, sport, izgradnju vrtica, sportsjih igralista uredjenje okoline. Zato smo valjda i imali uspeha u lepom vaspitanju mlade generacije, sportu i umetnosti u proslosti. Navedite danas jednu kompaniju u Srbiji koja na ovaj nacin razvija domacu umetnost. Floskula o drustveno odgovornim kompanijama je samo okvir za izbegavanje poreza.Te velike kompanije vise cak ni reklame ne placaju na tv vec na taj nacin placaju reket politicarima. Kakvi svetski lideri kakvi bakraci socijalizam je bio bolji. Barem je privreda bila uravnotezenija, a trziste u nasim rukama. A, samim tim i nadgradnja. Tako se postaje LIDER, a ne na o ruk dragi anonimus.
@ Dejan: nemojte “tajkunu“ davati povoda da se opet seti socijalističke privrede! Jedva dočekasmo par članaka u kojima se nije obračunavao sa pogubnošću socijalističke privrede. U prvom delu teksta zadali ste temu da se tajkun porazmisli. Ali, nije on prava adresa. Prava adresa su političari, kao i kriza u koju nas je taj Zapad uveo cepanjem države, na čemu još uvek radi.. što znači krizu u svim segmentima..
Niko nam ne cepa državu do mi sami. Sve što je do sada pocepano, pocepali smo mi sami. I ako sami ne skinemo krpelje sa našeg tela, sledi nam gangrena a potom nestanak. I zato, u pamet se ljudi.
Kad ovakvi pišu reči: mi, naše, Srbija…na koga ili šta se to odnosi? Ceo život ( spremam se za smrt jer pređoh 60 ) nikad nisam osećao da sam deo tog mi, naše, Srbija…nisam imao priliku za to.