U Kaliforniji omogućena legalna kupovima marihuane u medicinske svrhe. Sirijski predsednik Asad rekonstruisao vladu. U Iranu protesti. Severnokorejski lider Kim DŽong Un „čestitao“ Novu godinu SAD, Tramp „prozvao“ Pakistan… Prvi dani nam nagoveštavaju uzbudljivu 2018, što i priliči godini u kojoj obeležavamo vek od završetka Prvog svetskog rata.

Kod nas je, za sada mirno, ali ne treba sumnjati da će 2018. u Srbiji biti uzbudljiva. Uostalom, zar nisu uzbudljive i istorijske sve naše poslednje godine i decenije? Srbija nikako da postane dosadna zemlja o kojoj je maštao bivši predsednik SRJ i premijer Srbije Koštunica. Na njegovom mestu u Nemanjinoj sada se nalazi Ana Brnabić, koju je švajcarski dnevnik Noje ciriher cajtung uvrstio među 32 osobe koje su bile u fokusu tokom 2017. i koji i dalje daju povod za priču o njima. Noje ciriher cajtung konstatuje da Brnabić neumorno putuje svetom, kako bi promovisala Srbiju, privukla investicije i približila zemlju EU. „Ona zemlju predstavlja kao ekonomski otvorenu i modernu državu, a i ona i njen mentor Aleksandar Vučić odlično znaju da njena biografija i seksualni identitet taj imidž čine verodostojnim“, piše švajcarski dnevnik. „To što sam ja, koja otvoreno govorim o svojoj homoseksualnosti, postala premijerka pokazuje da se Srbija promenila“, zaključila je Brnabić u izjavi.

Srbija se sigurno jeste promenila i menja se svakodnevno, ali neke stvari se nikako ne menjaju. Arogantan odnos vlasti prema građanima, posebno neistomišljenicima, na primer. Ili korišćenje vlasti u lične i partijske svrhe. Kako Brnabić tome da odoli? A neki su se nadali da nosi „dašak promena“ na našim učmalim prostorima. Dovoljno je podsetiti se njenih izjava. Od „sve mi je jedno“ odgovora o Vulinovoj tetki iz Kanade, preko razumevanja za saopštenja Pokreta socijalista protiv novinara Stevana Dojčinovića i Krika, do razumevanja prema gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću i njegove „frustriranosti“ zbog oslobađajuće presude bivšem ministru Predragu Bubalu.

Ali i Ana Brnabić je ljudsko biće i ne može baš prema svima i svemu da ima razumevanje. Ne razume tako Dragana Đilasa, Sašu Jankovića, Vuka Jeremića, medije… Što bi ih i razumela? Ona je vlast, oni opozicija, a neki mediji baš umeju da pokvare dan. Posebno četvrtak. Ona hoće da ostane vlast, opozicija bi da ih smeni, a neki mediji se uhvatili te tetke iz Kanade i ostale rodbine… Bilo bi međutim lepo da vlast ima malo više sluha za drugačije mišljenje, opoziciju, nevladine organizacije, medije… Vesnica nove, moderne Srbije nestranačka premijerka Brnabić je sigurno mogla da promoviše takvu drugačiju Srbiju. Mogla je, ali nije.

Ne može se ipak reći da premijerka nema razumevanje za opoziciju. U nedavnom intervjuu Nedeljniku kazala je da je predsednik SRS Vojislav Šešelj zavredio njeno poštovanje jer sa njim uvek znate na čemu ste. I zašto onda neko tvrdi da u Srbiji nema tolerancije i dijaloga? Moderna, u inostranstvu obrazovana premijerka savremenih shvatanja, poštuje lidera stranke koji je oličenje svega, na prvi pogled, suprotnog. Razumem i ja Anu Brnabić. Zašto bi ispravljala „krivu Drinu kod naroda kod koga se Drina ispraviti ne može“, kako je poručio glumac Svetozar Cvetković letos NIN-u. Ali treba i nas, građane malo drugačijih političkih stavova razumeti. Mnogo smo osetljivi kad pokušavaju da nam prodaju „rog za sveću“. Nismo stranci. Živimo ovde i svakodnevno osećamo tu „modernost“ i „novi imidž“.