„Grlom u jagode“

Ko zna zašto je dobro što je Aleksandar Vučić osvojio skoro 50 odsto glasova i više od 150 mesta u Skupštini Srbije? Možda će zaista pokrenuti istinske reforme, toliko neophodne Srbiji? Možda će zaista modernizovati zemlju? Možda će ispuniti želje i nade građana, omogućiti bolji život, više posla i pravde? Možda će naterati aktuelnu opoziciju, dojučerašnju vlast u raznim postpetooktobarskim fazama, da se uozbilji, shvati svoje greške i reorganizuje? Možda će…

U noći 16. marta, kada su zatvorena birališta i saopšteni prvi rezultati koji su pokazali da se desio prelomni trenutak u novijoj višestranačkoj istoriji Srbije, odigrale su se bar dve dobre stvari. Riza Halimi i njegova Partija za demokratsko delovanje osvojila je još jedno mesto u budućem sazivu Skupštine Srbije. Dosadašnje izbore albanske stranke najčešće su bojkotovale, Halimijeva partija je uglavnom sama izlazila, čime je dobijala i epitet „probeogradske“. Halimi je godinama bio jedini predstavnik Albanaca u najvišem zakonodavnom telu zemlje. Ponovo se desilo slično, ostale albanske stranke sa juga Srbije odlučile su se za bojkot, Halimijeva izašla, ali je epilog, verovatno i zbog manje izlaznosti, drugačiji. PDD će imati dva predstavnika, što je dobro pre svega za Srbiju, čiji parlament treba da iskazuje i etničku sliku zemlje. Bilo bi dobro da imamo i ideološku šarolikost, levicu, desnicu, centar, ali kod nas jednostavno nema ideologije već interesa i političko-poslovnih „dilova“.

Druga dobra stvar je to što je konačno jedan stranački lider čim je video da njegova stranka nije prešla cenzus, preuzeo odgovornost i najavio ostavku. Čudo se desilo. Ode Mlađan Dinkić iz politike. Neki bi rekli, kamo sreće da nije ni „ulazio“, ali ko zna, dešavalo nam se već da neke tako „ispratimo“, a posle ih „pravimo od blata“. Ništa lično protiv Dinkića nemam, daleko bilo. Sećam ga se još kada je Naša Borba objavljivala njegovu „Ekonomiju destrukcije“. Mlad, pametan, perspektivan, ali onda je postao vlast i ne bih rekla da je, generalno posmatrano, za privredu Srbije uradio puno dobrih stvari. Štaviše. E, kada bi njegovim stopama krenuli još neki…

Ko zna zašto je dobro što je Srbija dobila novog „vožda“, „Aleksandra Velikog“, „Eliota Nesa“… Možda i nije dobro, ali to je demokratija. Većina odlučuje, a 16. marta ta većina je bila više nego jasna i „prvom“ i formalno omogućila da postane „prvi“. Ne strahujem od diktature, povratka devedesetih, uostalom Ketrin Ešton je pozdravila rezultat izbora i najavila posetu Beogradu, čestitao i Štefan File, a kad iz Brisela stigne „ferman“… Brine me samo što se sećam kako su prolazili dosadašnji „voždovi“. I mi sa njima.