Klimatske promene 1Foto: Luca Marziale / Danas

Predsednik Aleksandar Vučić je pre desetak dana, u vreme akcije kosovske policije u nekoliko gradova među kojima i Kosovske Mitrovice, bio vrlo ljut na Ujedinjeno Kraljevstvo i Britance, tačnije Engleze.

„Oni me otvoreno lažu. Lažu sve nas. Misle da smo debili i da mogu da nam prodaju tu priču o borbi protiv korupcije i kriminala… Nemojte da nas pravite budalama. Velika Britanija stoji iza haosa i napada ROSU“, rekao je Vučić u jednom od brojnih medijskih nastupa.

U ponedeljak se sastao sa britanskom ambasadorkom u Srbiji Šan Makleod i Džajls Portmanom, direktorom za Evropu u Ministarstvu za spoljne poslove UK.

Zbog oštre predsednikove retorike i novog talasa izliva antibritanske histerije na društvenim mrežama i delu medija, neki su možda očekivali teške reči.

Da predsednik tim Englezima što su krivi za sve od „izdaje“ Draže Mihailovića četrdeset i neke, preko ratova devedesetih do podrške Kosovu, BiH i „antisrbima“, sve saspe u lice.

Kad ono, saopštenje iz Kabineta predsednika Srbije sasvim drugačije.

Predsednik Republike je sa ambasadorkom „razgovarao o daljem jačanju bilateralnih i ekonomskih odnosa dve zemlje, kao i o učešću predsednika Srbije na predstojećem Samitu UN posvećenom klimi i klimatskim promenama COP26 koji će se za sedam dana održati u Glazgovu, a na kojem će biti obrađene teme koje se tiču, kako je rekla ambasadorka, najvećeg globalnog izazova sa kojim se suočavamo“, piše u saopštenju.

Pored toga, predsednik je zahvalio na finansiranju projekta Moravski koridor u kojem Velika Britanija učestvuje zajedno sa SAD.

Iskonski srpski neprijatelji Amerikanci i Britanci pomažu Srbiju?

Kako je to moguće?

Ako je verovati informativnoj službi Kabineta predsednika, ambasadorka je pričala uglavnom o klimatskim promenama i značaju predstojećeg samita u Glazgovu.

Tom temom bavio se i predsednik Vučić, ali ne samo njom.

„Govoreći o bilateralnoj i ekonomskoj saradnji, predsednik Vučić je ponovio posvećenost Srbije snaženju političkog dijaloga na najvišem nivou između Srbije i Velike Britanije, što bi doprinelo i jačanju saradnje dveju zemalja u različitim oblastima od zajedničkog interesa…“

Ne očekujem naravno da budemo obavešteni šta se zaista govori na sastancima sa stranim zvaničnicima, niti da na njima „leti perje“.

Niti da Vučić, po ugledu na svog prijatelja Erdogana ambasadore proglašava za nepoželjne.

Mada bi možda to voleo.

Uvek je zanimljivije ono što se kaže van protokolarnih susreta, gde se „poslovi završavaju“ i zvaničnih saopštenja, ali čemu širenje histerije i mržnje, „pokazivanje mišića“ pred TV kamerama?

Zašto ljudi uvek nasedaju na takve iluzije, u konkretnom slučaju, o zlim Englezima koji nemaju preča posla nego samo planiraju kako da Srbima i Srbiji zagorčaju?

Kada krenu takvi izlivi mržnje, uglavnom preko tabloida, samo čekam da neko pokrene inicijativu paljenja Šekspirovih knjiga, uništavanje ploča Bitlsa ili najgore bi bilo, zabranu „Mućki“.

Kada širite mržnju prema stranim i domaćim „neprijateljima, izdajicama i plaćenicima“, onda dobijete i psovke predsednika Vučića, blaćenje opozicije, ispisivanje uvredljivih grafita na ulazu prostorija „Žena u crnom“ („K…u crnom, Ratko Mladić“)…

Dođemo do skandaloznih uvreda i pretnji članovima Kriznog štaba i lekarima koji se zalažu za vakcinaciju („nacisti“, „Mengele“, „metak rešava sve“…) Koliko god da su ovi slučajevi različiti, sličnosti ima jer kada mržnja i histerija krenu ne zaustavljaju se lako. Čini mi se da će se pre svet izboriti sa klimatskim promenama nego Srbija sa mržnjom.