Ministar i džentlmen

Sve je to lepo, mada, čini mi se, ne previše zanimljivo. Onda nailazite na „bombu“. „Na 12. ceremoniji dodele priznanja „Dama i DŽentlmen godine“, održanoj u Belexpo centru, nagrađene su istaknute žene i muškarci iz javnog, privrednog i društvenog života Srbije i Evrope, a priznanje „DŽentlmen godine“ uručeno je prvom potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću“.

U Srbiji su, do juče, registrovana četiri slučaja obolelih od korona virusa, počela je predizborna kampanja, Vučić bio u Krušiku, ekstremna desnica nastavila da širi laži i mržnju prema izbeglicama, organizuje proteste, u Beogradu se okupljaju radnici bivšeg PKB… Ali, Dačić je „DŽentlmen godine. Mnoge je to iznenadilo, zabavilo, iznerviralo… Zašto? Ako je bio „Najevropljanin“, zašto Dačić ne bi bio i „DŽentlmen godine“. Uz zahvalnost supruzi Sanji, ministar Dačić je u govoru na dodeli nagrade, istakao da ova laskava titula predstavlja potvrdu da se odvažnost, istrajnost i nepokolebljivost, ali i marljiv rad i te kako isplate.

„Pažljivo slušajući izrečeno u najavi nagrade, evocirao sam uspomene vrativši se u detinjstvo, odrastanje, studentske dane, ali i na početak svoje karijere. Svaki put, kao i do sada, kad god bih to činio, na um mi pada samo jedna činjenica – da je sve što sam do sada živeo i radio i što sada radim, vođeno jednom istom idejom. Idejom koju sam odabrao ili je možda ona sama odabrala mene, a reč je o zamisli jednakosti, srpstva i istinskog patriotizma“, poručio je ministar.

Da li je Dačić zaslužio ovo priznanje? Pojma nemam, poznajem ga tek površno i profesionalno. Znam da nije „lupao“ kao njegov „šef“, koji je svojevremeno o tadašnjoj supruzi govorio: „Nikada me ne pita gde idem i kada se vraćam. A ona ne ide nigde bez svoje dece i bez muža. S drugaricama u kafić izlazi kada ocenim da je u pitanju neki prikladan datum.“

Umeo je, međutim, Dačić svašta da „odvali“ o drugim temama. Da li je džentlmen ili „Balkanac“ me i ne bi nimalo tangiralo, da čovek nije neizostavni deo političkog sistema i vlasti decenijama. Ne znam zašto, mnogi Dačića smatraju za najdarovitijeg političara Srbije. Što više govori o jadnom stanju političkog sistema Srbije nego Dačićevoj sposobnosti. Meni je on u diplomatiji kao slon u staklarskoj radnji, no na sposobnosti da se uspešno održava na vlasti – svaka mu čast.

Opet, nije to toliko stvar njegove sposobnosti koliko „naše“ gluposti. Davno je većinska Srbija zaboravila ratnu politiku SPS devedesetih, ne seća se više ni Dačićevog „koferčeta“ ni susreta sa „Mišom Bananom“… I što se čudimo što je „DŽentlmen godine“?

Treba da se čudimo jučerašnjoj sednici Vlade Srbije koja je usvojila dodatne mere za sprečavanje širenja korona virusa. Zašto? Zar to nije „najsmešniji virus u istoriji čovečanstva“? Kako to da su dve žene zaražene, kada nas, kako reče čuveni dr, estrogen štiti? Kako ćemo sad u šoping u Milano?

Čemu mere, „Srbe geni štite od korona virusa“? Mi „nesrbi“ ćemo se nekako snaći, perući ruke bar 10 puta dnevno. DŽentlmen Dačić, koji je uspešno posetio Kinu, epicentar korona virusa, mogao bi da nam svima zapeva: „Ko bi reko čuda da se dese i korona kampanju podnese…“