Čemu ste se više obradovali, sa ili bez navodnika, kada ste čuli da opet idemo na republičke izbore, predstojećoj kampanji ili mogućnosti da se lider SRS Vojislav Šešelj vrati u Skupštinu Srbije? Dok su članovi Glavnog odbora SNS egzaltirano aplaudirali svom lideru Aleksandru Vučiću koji im je saopštio odluku o izborima, meni je prvo palo na pamet: O, ne, ko će opet da preživljava predizborno maltretiranje? Šta učiniti? Za početak, vrata nikako ne otvarati i ne odgovarati navalentnim stranačkim aktivistima koji, uzgred, krše zakon time što poseduju biračke spiskove i svojim pitanjima za koga ćete glasati? Stranačke štandove na ulicama zaobilaziti u širokom luku, ali teško je izbeći medijske izveštaje o predizbornim skupovima. To možda i treba pratiti jer ipak treba čuti šta ko nudi.
Izbori još nisu raspisani, pa se mnogo toga ne zna. Ne zna se koga će Aleksandar Vučić prihvatiti na svoju listu. Naprednjacima koalicioni partneri nisu potrebni, ali treba se verovatno „zahvaliti“ strankama i političarima koji su mu služili poslednje dve godine, a sami nemaju šanse da pređu cenzus. Kod opozicije je zanimljivije. I proevropske i proruske opozicione stranke će ići u više kolona. Čedomir Jovanović, Boris Tadić i Nenad Čanak dogovorili su koaliciju. Bojan Pajtić, tj. DS će izgleda predvoditi drugu listu proevropskih stranaka. Biće verovatno ponude i van ovih lista. Proruska opozicija čeka izbore ko zapeta puška. Kako i ne bi, nakon dve godine odsustvovanja, u Skupštinu se, po svemu sudeći, vraćaju srpski radikali. Biće, znači, opet cirkusa u Skupštini. Otkad nismo čuli poznate kletve: „Neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikad ne ogreje, neka ga stigne božja kazna…“ Društvo će im verovatno praviti i koalicija DSS-Dveri.
Skupština će u narednom sazivu sigurno biti zanimljivija od aktuelne, jer, ako ga zdravlje posluži, Šešelj se vraća u poslaničke klupe. Šešelju se „priviđa“ podrška više od 20 odsto birača, što je verovatno daleko od stvarnosti, ali svi se slažu da SRS prelazi cenzus. Zašto i ne bi? Cela Evropa ide desno, što bi Srbija bila izuzetak? Srbija je u ovom slučaju bila u stvari revolucionarna. Dok su kod nas „divljali“ šovinisti i ekstremisti devedesetih, Evropa i Zapad su se iščuđavali: Ju, ju, šta rade ti divlji Balkanci. Danas „Šešelji“ raznih boja svuda niču i beleže uspehe na biralištima. Kad vidimo šta govore Donald Tramp i Gerd Vilders, na primer, „naš“ Šešelj deluje još ipristojno, „šovinista lajt“. Ne treba, međutim, smetnuti s uma razliku između njih. Šešelj je ipak svoje ideje pokušao i da sprovede tokom ratova devedesetih, ali to je druga priča.
Najavljujući izbore premijer Vučić je izjavio da je potreban pun mandat da se donesu teške odluke i da se država, kroz temeljno sprovođenje reformi do 2020. godine nađe pred vratima EU. Komentarišući najavu izbora, Šešelj je ocenio da će Srbija birati između „prozapadne i proistočne“ opcije. Da li će Srbija na proleće zaista birati između Brisela i Moskve? Zar tu ima dileme? Zar ne bi bilo bolje da se manemo „visokih“ tema i pokušamo trezveno da razmislimo ko bi manje loše vodio Srbiju u narednom periodu? Ne bira Srbija između istoka i zapada, već, kao i uvek, između nekoliko loših opcija treba izabrati najmanje lošu. Pošto nam je ponuda godinama ista i svi su, u različitim periodima i oblicima, bili na vlasti, najbolje bi bilo da se prisetimo ko je šta uradio i onda odlučimo čije ćemo ime zaokružiti na glasačkom listiću.
Uoči Vučićevog saopštavanja odluke o prevremenim izborima, stigla nam je dobra vest. Struja izgleda neće poskupeti u maju. Ali će sigurno poskupeti, ko god pobedio i formirao sledeću vladu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
