„Pusto radikalsko“

Ništa od toga nema veze, Novi Pazar je većinsko bošnjačko-muslimanski grad, što je „nezgodno“ zbog incidenta u Istanbulu. To je poraz države Srbije, koja nešto zamera turskoj policiji, a njene službe izgleda nisu mogle da obezbede otkazanu utakmicu. To je pobeda nekih „navijača“, koji su, posredstvom interneta, Ivkovićevo ubistvo iskoristili za širenje mržnje, pretnje, pozive na paljenje džamija i osvetu, podsećanje na Srebrenicu… Da li su nadležni ovom odlukom građanima Novog Pazara poručili da jesu u Srbiji, ali možda i nisu? Verska, emotivna, rođačka vezanost sandžačkih Bošnjaka za Tursku je poznata, ali Novi Pazar i taj deo Sandžaka su u Srbiji, što prvo sama država treba da poštuje, a onda to da zahteva od građana.

Srbija je dužna da svojim građanima, bez obzira na naciju i veru, obezbedi sigurnost u zemlji, a kada neko, poput Ivkovića, strada u inostranstvu, ima obavezu da od države u kojoj se to desi traži rasvetljavanje slučaja, ali šta danima pojedinci izjavljuju i kako mediji izveštavaju, samo čekam objavu rata Turskoj i novi Boj na Kosovu. Zato na vreme upozoravam: Stanite, Srbi, prošli biste gore nego u prvom. Pojedini zvaničnici i oni koji su osetili potrebu da nešto kažu zaključuju da je ova tragedija „zločinačko ubistvo“ i „teroristički akt“, koji će uzdrmati odnose dve zemlje. Kao da su, daleko bilo, turski predsednik Erdogan ili premijer Davutoglu naručili ubistvo. Omiljena mi je nadasve „diplomatska“ izjava konzula Zorana Markovića: „Ovo je gest neprijateljstva, da u vreme kada se Srbiji zabada nož sa svih strana, u Turskoj bude zabijen nož u srce navijača iz Srbije“. Alo, konzule, Srbija je sada cenjena i poštovana u celom svetu, garant regionalne stabilnosti i prosperiteta, ko njoj „zabada nož“? Neizbežni ministar Aleksandar Vulin zgrožen je parolom navijača „Galate“: „Ko je sledeći“, ali ne i navijača Rada: „Ko će brže, ko će prije turske krvi da prolije“. Ako odnose dve zvanično prijateljske države, Srbije i Turske, može toliko da poremeti ubistvo navijača koje se desilo u tuči, onda bolje da Beograd pošteno prizna da ne želi dobru saradnju sa Ankarom.

Da se ne lažemo, delije nisu išle u Istanbul samo da gledaju Bosfor i košarkašku utakmicu. Koliko su puta delije i navijačke grupe ostalih srpskih klubova izazivali incidente u zemlji i inostranstvu? Bilo je i mrtvih, ali niko nije pominjao „zločinačka ubistva“ i „terorističke akte“. Sada su delije imali nesreću da nalete na još luđe i brojnije navijače „Galate“. Stradao Ivković, a naši političari umesto da smire situaciju, „dolivaju ulje na vatru“, čime dokazuju da nisu dorasli situaciji. Ili možda jesu? Jer šta u vreme krize, jada i bede bolje uspeva od populizma, histerije, mržnje, naročito prema „vekovnim neprijateljima“ -Turcima? A kad Turaka nema, tu su Bošnjaci i ostali muslimani. Samo što sve to naposletku plaća i plaćaće cela Srbija.