Ovako je počela drama „Rat svetova“ po tekstu H.DŽ.Velsa, koju je režirao i glumio znameniti Orson Vels na Noć veštica, 30. oktobra 1938. godine za njujorški radio. U program su uključeni navodni astronomi, reporteri s lica mesta su javljali o invaziji marsovaca, zvučne kulise su imitirale vanzemaljski zvuk i svemirske brodove. Program je slušalo oko šest miliona slušalaca, 1,7 miliona poverovalo je da je prenos istinit, 1,2 miliona bilo je „istinski uplašeno“. U narednih mesec dana po emitovanju, objavljeno je oko 12.500 novinskih tekstova o ovoj radio-drami i reakcijama koje je izazvala. Novine su tvrdile da je mladi britanski umetnik Orson Vels zloupotrebio tada revolucionarno novi medij – radio i uplašio Amerikance, od kojih su neki, u strahu od marsovaca, bežali od kuće, doživeli nervne slomove, srčane udare… Ispostavilo se da slušaoci ipak nisu tako reagovali i da su štampani mediji, iz svojih interesa, naduvali priču. Sve u svemu, bila je to uspešna predstava velikog umetnika.

Šta smo imali ovih dana? Nije bilo najave „Dame i gospodo, prekidamo program najnovijim vestima…“, ali je zato bilo i još ima histerije u tabloidima, internet portalima, pojedinim televizijama, izjavama političara… Nema ni Orsona Velsa ni marsovaca već „Šiptara“, stranih i višeslojnih agentura i sličnih. Opet hoće da napadnu Srbe i rasparčaju Srbiju, ali predsednik Aleksandar Vučić im ne da. Obratio nam se juče. Obratiće nam se ponovo. Šta se zaista i da li se išta dešavalo i dešava na Kosovu ovih dana? Neki su upozorili na „dogovoreni incident“ na severu. Beograd se na to mnogo naljutio. Na te koji kao šire neistine i izdaju „srbstvo“. Istovremeno smo bombardovani vestima da rat samo što nije počeo, strani špijuni, naravno predvođeni starim, dobrim, lukavim Britancima (mnogi Srbi ne mogu Čerčilu i potomcima da oproste „izdaju“ Draže 40. i neke), spremaju „Šiptare“ i samo što nije krenula nova „Oluja“…

Poklopila se sa godišnjicom „prave“ akcije hrvatske vojske i policije u kojoj je 1995. iz Hrvatske proterano oko 200 hiljada Srba, a Zagreb uspostavio kontrolu nad samoproglašenom „Republikom Srpskom Krajinom“. Hrvatska strana slavila u Kninu, srpska žalila u Bačkoj Palanci. Bez ijednog pitanja o svojoj odgovornosti i greškama. Hrvatska vlast je ponovo izbegla da pomene zločine svojih „oslobodilaca“, a srpska nije pomenula svoju odgovornost za huškanje, naoružavanje i kasnije ostavljanju na cedilu krajiških Srba. Zasedali nekakvi saveti za nacionalnu bezbednost u Beogradu i Prištini. Dramatično upozoravali u Beogradu. U Prištini poručili da neće autonomiju Srba na severu, neće podelu, hoće Preševo…

Može li normalan čovek da se snađe u ovoj histeričnoj zavrzlami? Može, naravno. Samo treba da mirno sedne i razmisli. Upita da li se išta dramatično desilo na Kosovu? Nije. Priseti se kako su političari reagovali avgusta 1995. Tadašnji gradonačelnik Knina Drago Kovačević smatra da je u Hrvatskoj bio dogovoreni rat, „nameštaljka“, koja je mnoge ljude koštala života. Da pogleda u svoj novčanik i račune koji stižu. Do 15. avgusta treba i novu ratu poreza platiti. Mediji bliski vlastima najavljuju da će „septembar biti odlučujući za Kosovo“. Histerija se znači nastavlja. Ali u septembru počinje i nova školska godina, treba deci kupiti knjige, sveske, odeću, obuću…

Dame i gospodo, uključite mozak, sačuvajte razum.