„Slatka“ tajna

Srbija je ne samo velika tajna, o čemu je Desanka Maksimović ispevala pesmu, već i još veća konfuzija. Ne zna da li Briselu da li Moskvi da se okrene? Da li više da se raduje Vučiću u Berlinu ili Lukašenku u Beogradu? Da li će graditi Južni tok ili neće? Da li je Stefanović plagijator ili cenjeni doktor nauka? Da li premijera Vučića „pritiskaju“ strane sile i domaći neprijatelji (narodski: „američko-evropsko-vatikansko-masonsko-tajkunsko-novinarska“ zavera) ili predsednika Nikolića mrski Blic „ljaga“? Šta ćemo sledeće čuti, kojom aferom se baviti, kom skandalu pridavati značaj? Pitanja i dilema je bezbroj, odgovori nimalo laki.

Su čim će premijer Aleksandar Vučić danas pred kancelarku Angelu Merkel? Sa ponudom „pouzdanog partnerstva“ Srbije sa najvećom evropskom ekonomijom i najuticajnijom članicom EU. A šta će iz Berlina doneti? Potvrdu nove, prijateljske, stranice u odnosima Berlina i Beograda? Ili će možda kancelarka Merkel biti nešto uzdržanija i premijera Vučića „častiti“ pohvalama, ali i ponekom kritikom i zahtevom? Brzo ćemo to saznati, no premijeru Srbije sasvim sigurno nije bila potrebna, pred put u Berlin, onako „dramatična“ konferencija za novinare na kojoj je „opalio“ po OEBS-u, stranim ambasadorima i domaćim medijima. Da li je nemački ambasador među „sumnjivim licima“? Da li se neko urotio protiv premijera i same države Srbije? Slabi su dokazi za to. Ne zato što urote nisu neuobičajene, već jednostavno Srbija odavno nije toliko zanimljiva i važna ostatku sveta da bi se neko zaverio protiv nje ili njenih lidera.

Zašto Vučić i njegovi koalicioni partneri ne prestanu sa skoro svakodnevnim lansiranjem „teorija zavera“? Verovatno zato što je ovo područje vrlo prijemčljivo za takve priče, ali i zbog toga što bi, bez svakodnevnog „bacanja prašine“ morali nešto i da rade. Znači, ne da najavljuju i obećavaju, već da urade nešto korisno i konkretno. Da zaprašuju komarce, na primer, što ne bi trebalo da bude toliko teško. Posle poplava ih svuda ima, a dosada, sem najava, akcija zaprašivanja uglavnom nije bilo. Da u nekim mestima počnu da grade kuće uništene u poplavama. Da usvajaju neophodne zakone, da rade na poboljšanju ekonomske situacije. Pored silnih najava investicija, nezaposlenost u Srbiji i dalje raste, a plate padaju. To bar pokazuju podaci Evropske komisije. Ali, možda je i Evropska komisija deo zavere protiv Vučića i Srbije? Nemoguće. Evropska komisija je glavni organ, a Nemačka najbitnija članica EU. Pa ne bi valjda Angela rušila ljubav koja je tek u začetku?

Vučića u Berlinu, sudeći po najavama, čeka prijateljski doček. Ništa manje prijateljski neće biti doček predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka u Beogradu. Em je Srbija tradicionalno gostoljubiva, em se predsednici Nikolić i Lukašenko uvažavaju. A šta će EU reći na ovu „srpsku“ igru istok-zapad i posetu „diktatora“ zemlji kandidatu za članstvo? Direktno, možda, ništa, a indirektno svašta. Ali, Vučić i Nikolić su navikli na to i nastavljaju da igraju ulogu „dobrog i lošeg“ policajca. Samo da se ne preigraju.