Još nešto o „dritanizaciji“

Pre svega, u Srbiji.

S druge strane, njegovi pomirljivi tonovi i razumevanje koje javno izražava prema onima koji su bili i dalje jesu zastupnici ratova, nacionalne i verske netrpeljivosti, a pripadaju, ili su na čelu Srpske pravoslavne crkve u toj državi, prepoznatljivi, takođe, kao i Abazović, po izbornoj pobedi – i dalje ostavljaju u nespokojstvu i odguravaju sve one koji ne pristaju da zbog takozvane praktičnosti u političkom delovanju, prihvate saradnju sa onima čija je politika zasnovana na osnovama mržnje prema svemu drugačijem.

Mnogi su u Abazovićevim političkim nastojanjima prepoznali makevijalistički princip, koji je, u poslednjem, najdrastičnijem primeru bio identifikacija i u interpretaciji izražen u politici ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića. A to je saradnja i sa „crnim đavolom“ kako bi se u nekom trenutku obračunao i sa njim, upravo tim „crnim đavolom“.

Tu su i oni, koji u posmatranju crnogorskih, aktuelnih prilika stoje na pola puta, odnosno donekle razumeju pozicije sa kojih kreće Dritan Abazović, ali istovremeno imaju snažan kritički odnos sa njegovim prihvatanjem saradnje sa Ristom Sotonom, preciznije Amfilohijem Radovićem i njegovim političkim i liturgijskim sledbenicima, koji su u velikoj meri uticali na pad Đukanovićevog režima u Crnoj Gori.

Oni pretpostavljaju da Dritan Abazović trenutno neće izneveriti put kojim je krenuo, ali sumnjaju u ostvarivost plana, pretpostavljajući snažnu političku pokvarenost onih sa kojima ovaj crnogorski političar pravi dogovor kako bi ostvario viši cilj – konačno i totalno obaranje diktatora koji je trideset godina unazad korumpirano vladao ovom državom.

Stoga, podsetimo na reči koje je, pre dva dana, izgovorio Milan Knežević, lider Demokratskog fronta, podsetimo, jedne od crnogorskih partija čiji su čelnici redovni gosti na Andrićevom vencu, kod Aleksandra Vučića i koji se ističu propagiranjem anticivilizacijskih vrednosti i da je za novu vladu u Crnoj Gori „uslov svih uslova“ povlačenje Zakona o slobodi veroispovesti. Istakao je i da još uvek nema personalnih rešenja za novu vladu Crne Gore, pošto Dritan Abazović i njegova koalicija traže da Srbi iz DF ne mogu pokrivati važne pozicije.

„Nismo ni stigli do personalnih rešenja za novi sastav vlade, pošto Dritan Abazović i njegova koalicija Crno na bijelo traže da Srbi iz DF ne mogu pokrivati pozicije u MUP, Ministarstvu pravde, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu spoljnih poslova, u Upravi policije i u ANB. Mi ne prihvatamo ucenjivanja, da se na bilo koji način traže podobni i nepodobni Srbi“, dodao je on.

Istovremeno, podsetimo na ono što je Abazović rekao u nedavno objavljenom intervjuu za naš list. „URA je jedini konstituent nove vlade, koji je otvoreno zagovarao članstvo Crne Gore u NATO savezu i čija politika je nedvosmisleno bila okrenuta ka članstvu Crne Gore u EU.

U tom smislu, logično je da URA i koalicija Crno na bijelo presudno utiču na selekciju kadrova koji će upravljati sektorom bezbjednosti i insistiraju na imenovanju najboljih i najkompetentnijih eksperata, koji su na fonu zvanične spoljne politike Crne Gore koju URA i CnB snažno podržavaju.

Nećemo dozvoliti bilo kakvo kockanje sa nacionalnim interesima Crne Gore, a u tome imamo i snažnu podršku međunarodnih partnera.“

Kako se to slaže sa nacionalističkim i velikosrpskim ideologijama sa kojima je Abazović zajedno pobedio na izborima protiv diktature Mila Đukanovića. Gotovo nikako.

Za kraj, zbog čega je ova tema o crnogorskim političkim previranjima važna i za ovdašnje prilike, čini se da nema potrebe posebno pojašnjavati, usled nade da će u relevantnim opozicionim strukturama, oni koji stoje na pozicijama nacionalizma, jednako dubokog i mračnog poput diktatora Aleksandra Vučića, uskoro biti primorani da se povuku iz javnog života i tako utiču na oslobađanje procesa suočavanja sa ratnozločinačkom prošlošću, s obzirom na to da je talog zločina u Srbiji, reklo bi se, mnogo gadniji i opasniji od onog u Crnoj Gori.