Iako je za sada nepoznat njihov broj, jer nisu rađena istraživanja javnog mnjenja koja bi uključila i merenja rejtinga Preletačevića, izgleda da bi, ukoliko se bude kvalifikovao za ulazak u trku za šefa države, mogao da računa na glasove iz potpuno različitih društvenih grupa. Bez obzira na stepen obrazovanja, socijalni status, nacionalnost i ostale određenosti koje karakterišu biračko telo, sa velikom verovatnoćom se može pretpostaviti da Preletačević predstavlja njihov zajednički imenitelj i prihvatljiv izraz nezadovoljstva celokupnom društvenom i političkom realnošću. To se moglo videti u prethodnih nekoliko dana, od kada je Beli krenuo sa prikupljanjem potpisa za kandidaturu. Preko noći ispostavilo se da su oni, koji se zgražavaju nad predstavom Beli, smatrajući da je politika „ozbiljna stvar“ i da ne može bilo ko da se njome bavi, pa čak i po cenu da ne dođe ni do kakvih promena, odnosno da se na čelu države na kraju nađu ili ostanu sve one dokazane „štetočine“ javnog interesa, ipak u manjini nad onima kojima zauzimaju bezrezervnu pozu smeha i zadovoljstva fenomenom Preletačevića.

Njima nije bitno da li se Preletačević zalaže za zavisno ili nezavisno Kosovo, da li RS vidi kao genocidnu tvorevinu, da li su homoseksualci bolesnici, a Rusija i Putin na strani pravde ili zla u međunarodnom poretku… NJima je važno da Preletačevićev uspeh na izborima opali šamar kvazi elitama, koji na korupciji i populizmu zauzimaju javni prostor već decenijama.

Počinje da se „pumpa“ i gradi uverenje da bi Beli na izborima mogao da izbije na prvo mesto, odmah iza Vučića, ostavljajući iza sebe gomilu tih „ozbiljnih“ političara. Jasno je da bi Beli udario najpre na delove biračkog tela koje svojata Saša Janković, takozvani građanski kandidat, koji je svojim nacionalističkim političkim programom, u samom startu već izgubio deo sigurnih glasača. Oni su se nekako odmah svrstali uz Belog u znak osvete, ali nisu jedini. Pre svih Beli može da izvede na birališta one koji inače ne izlaze na izbore, a kojima bi ovakav kandidat mogao da privuče pažnju. Njegova neozbiljnost je velika prednost jer u izvesnom smislu može da prevari i desničarki opredeljene građane. (Kažem prevari, jer sam uverena da on desničar nije.)