Sandžak laže, a i drogira se 1

Da lažira i manipuliše brojem bolesnih i umrlih kako bi održavanje izbora predstavila kao odgovarajuće trenutku u kojima se održavaju.

Međutim, očekivanja normalnosti i minimalne odgovornosti vlastodržačke ekipe u odnosu na društvo i dobrobit zajednice, sve vreme prati isti problem.

Taj problem je star i dug čak trideset godina, a težina manipulacije kojom su građani Srbije izloženi, sprečava ih da razumeju da političari koji su izazvali i inspirisali na najstrašnije ratne zločine, genocide i etnička čišćenja, tokom devedesetih godina prošlog veka, i za to ostali nekažnjeni, danas nemaju grižu savesti i nikakav problem da izlože građane opasnosti od zaraze smrtonosnim virusom.

Štaviše, priroda takvog tragičnog slučaja ostavlja u kontekstima interpretacija, različite mogućnosti za izbegavanje odgovornosti.

Kovid ne ubija i ne napada tako očigledno kako su oni navikli i u kakvom iskustvu su se definisali kao političari i nosioci javnih funkcija – „nožem, žicom… Srebrenicom, Batajnicom…“, već se odgovornost za prepuštanje ljudi njegovom ubistvenom dejstvu, vrlo lako može tumačiti na nekoliko besmislenih i neistinitih nivoa.

Dakako, virus nije moguće uhvatiti kao ratnog zločinca, kazniti ga i izvesti pred lice pravde. Isto tako nije ga moguće ni predstaviti kao heroja, nazvati po njemu ulice, škole, vrtiće…

I to je za ekipu na vlasti u Srbiji danas, naviklu da opravdava odgovornost za brutalno očigledne tragedije i nesreće koje je izazvala iz bolesnih potreba ratnog profiterstva, zarađivanja novca i sticanja različitih nivoa i sadržaja privilegije na smrti i gladi građana nad kojima je vladala ili tome žestoko težila, dosta laka manipulacija za izvlačenje novih pojedinčanih i ličnih koristi naspram javne.

Jasno je da oni koji su zarađivali novac i sticali društveni ugled preko promocije mržnje i pozivanja na ubistva, recimo, Bošnjaka, u vreme krize i epidemije opasnog virusa, na cedilu ostave delove Srbije u kojima su nacionalne manjine većinsko društvo.

Koliko god nekome dosadno i glupavo zvučalo da se u ovim trenucima u sećanje prizove izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, iz vremena kada je bio poslanik Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, u Skupštini Srbije, da bi za jednog Srbina trebalo ubiti 100 muslimana, može se uzvratiti odgovorom iste takve prirode – Dosadno je i glupavo takvu činjenicu nipodaštavati kao važnu za razumevanje društveno političke situacije u kojoj živimo, koja nas je zadesila.

A zadesila nas je opasnost takvih razmera da imati na čelu države portparole genocida i ratnih zločina, koji bi trebalo da „hendluju“ krizu i spasu građane tragedije koja podrazumeva ne samo siromaštvo i bolest (na šta su uvekoliko i manje-više navikli) već i smrt i patnju ogromnih razmera, već samo po sebi zvuči tako da nije čudno i neracionalno pripremiti se na najgore ishode.

Prećutkujući odgovornost i uzroke novog talasa širenja korona virusa, situacije u kojima pacijenti leže po trotoarima na suncu čekajući satima da budu bar registrovani i viđeni kao zaraženi, Aleksandar Vučić, apsolutni pobednik na tek održanim parlamentarnim izborima, govori, ponaša se i deluje kao da nije odlučio da se zbog predstojećih izbora, poslednjih koji se nisu održali ne samo pod snažnijim pritiskom bolesti već i katastrofalnim ekonomskim posledicama epidemije, pošalje poruku građanima da je sve u redu i da više ne moraju da se brinu da će se razboleti i umreti.

Da slobodno izađu u kafane, noćne klubove, i budu prisutni na ostalim grupnim zabavama i prilikama koje podrazumevaju veliki broj ljudi bez maski i ostalih zaštitnih instrumenata.

Da izađu na birališta, glasaju za njega i njegove ljude, odnosno obave svoju građansku dužnost potčinjavanju surovim, neosetljivim, korumpiranim političkim zlikovcima, pa da potom i zauzvrat uživaju njihovu brigu za javno zdravlje, rešavanje pitanje života i smrti.

Građani Sandžaka, Novopazarci, višestruko oštećeni i ljuti na radikalsku i nacionalističku vlast, dočekali su premijerku i ministra zdravlja u jeku razbuktavanja bolesti, potpuno opravdano ljuti i frustrirani.

Sutradan ih je i njihov predsednik, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, povezao sa narko-dilerima, nazivajući ih lažovima zbog tvrdnji o neodgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti.

Još će i da poveća popularnost među građanima Srbije koji nisu te nacionalne pripadnosti.