Patrijarh srpski – i njegovi društvenopolitički saslužitelji – tvrde (naravno, bez konsultacija sa Teslinim testamentom) da nema ništa logičnije nego da naš velikan počiva na „svetom mestu“, dok sa druge strane, agnostici, ateisti i naučnici dokazuju da nema ništa nelogičnije od toga. Dobro, šta ja mislim? Na čijoj sam strani. Ni na čijoj! Neutralan sam kao DSS. Meni je to, da budem iskren, svejedno. Baš kao što pretpostavljam da je to svejedno i Tesli i urni sa Teslinim pepelom i kao što bi trebalo da bude svejedno i Crkvi. Ne zbog toga što je Teslina pravoslavnost bila, hajde da kažemo, u najmanju ruku neortodoksna, nego zato što je preterana briga o posmrtnim ostacima teško poveziva sa naukom hrišćanske vere.

Ali patrijarhov projekat preseljenja urne i nema za cilj ugađanje Hristu, nego ljudima i narodnim izabranicima koji ne propuštaju šansu da na svoj raboš ubeleže poneki predizborni poen. Tu, takoreći juče, bili smo svedoci repatrijacije posmrtnih ostataka blaženopočivšeg kralja Petra kojom je – tako su govorili repatrijatori – ispravljena jedna istorijska nepravda. Ja držim da je to luk i voda i da se nepravde mogu ispravljati samo za života nepravdama izloženih pokojnika. Isto tako, čestnejši publikume, donekle razumem politikante i politikantsku nekrofiliju – od njih se ništa bolje ne moće očekivati – ali mi nisu jasni monasi, doktori teologije, koji zdušno saučestvuju u tim, u teološkom smislu, krajnje sumnjivim rabotama. Baš me interesuje šta bi o raskopavanju grobova i seljakanju pokojnika rekao Sveti Sava, istinski podvižnik koji je ni kriv ni dužan odavno degradiran u društvenopoltičkog radenika i školskog revizora.

Po meni, premeštanje Tesline urne je rođeni rođak one novosadske zamene latinice ćirilicom, što će reći – spektakularan, jeftin i besmislen potez. Kao što su novosadski rodoljubi ista značenja ispisali drugim, takođe srpskim pismom i to predstavili kao bogzna kakvu uslugu srpskom narodu, tako će i biti i sa premeštanjem Tesline urne, koja se nalazi tu, u blizini, nekih petsto metara vazdušne linije od Hrama Svetog Save. Pretpostavljam da se patrijarh i vikarni društvenopolitički radnici onoliko ibrete zbog negodovanja javnosti koja ne zna da ceni njihove napore, a ja im sa svoje strane – što kažu politikanti – „poručujem“ da bi mnogo vrednije hvale bilo kada bi se potrudili da u Srbiji stvore ambijent u kome bi bila moguća pojava nekog novog Tesle. Možda se – ko zna – takav već i pojavio. I verovatno već zbrisao u Ameriku ili u Kanadu.