Bulevar involucije (7) 1Foto: Stanislav Milojković

Moju napred pomenutu nezainteresovanost – ko je (ako je ovakav, a jeste) na vlasti, a ko (ako je onakav kakav je) u opoziciji – vlast mi nije zamerila, bar ne javno, bar ne da znam, ali su mi opozicione personae dramatis (personae i u antičkom smislu te reči) ljuto zamerile politički nekorektno pisanje o njihovoj vrištećoj neorganizovanosti, lenjosti, srebroljubivosti, amaterizmu, političkom analfabetizmu, primitivizmu, prostaštvu, povremenoj neuračunljivosti, sklonosti seljačkom konceptualizmu – istovetnom vladajućem, samo sa obrnutim predznakom – kao i o mnogim drugim stvarima o kojima će Kontraevolucija imati štošta da kaže.

Nedeljama pre Utiska nedelje, po nečijem naređenju i po sublunarnoj logici (u dlaku istovetnoj vladajućoj) da ako nisi ZA (šta god to bilo), onda si PROTIV (toga što je šta bilo, iako je po pravilu i PROTIV šta god bilo), koja već 170 godina od ove čemerne zemlje pravi ruglo sveta – u beogradsku nadzemnu kanalizaciju, smrdljiviju od podzemne (tamo gde je ima), ispušten je (blago) otrovni otpadni materijal, difamacija (koja je momentalno postala opoziciona sveta istina) da sam ja nešto/nekog izdao, da sam se za nešto prodao Vučiću, zarad privilegija/ambasadorskih naimenovanja/džakova para – nepotrebno precrtati – ništa od toga, međutim, nije precizirano, potkrepljeno (makar montiranim) dokazima ili nabrojano – niti je zbog fiktivnosti moglo biti – za razliku od privilegija, marifetluka i lopovluka bivših vlasti, sadašnjih opozicionara, koji se lako mogu precizirati, nabrojati, dokazati i procesuirati, a što, štaviše, sve odreda, precizirano, nabrojano, dokazano i, kao takvo, nabrojano i dokazano čami u Vučićevoj top secret fioci.

Evo dva primera iz bogatog asortimana.

Dok beše beogradski baškajmakam, beta mužjak opozicije, Đilas, Dragan, ne Milovan – nekog Đilasa u Srbiji uvek mora biti – na nekoj novobeogradskoj pustopoljini podiže sedmo čudo Trećeg sveta, papje maše Tadž Mahal, umanjenu kopiju (otprilike 1:25) beogradskih Terazija sklepanu od šperploče, kartona i ter-papira, po bagatelnoj ceni (pretpostavljam) jedva nešto manjoj od tržišne vrednosti originalnih Terazija.

Otprilike dvesta pedeset puta većoj od basnoslovnog honorara koji, u znak zahvalnosti za podršku Vučiću, umalo nisam dobio od „Sl. glasnika“.

Vetar, kiša i sneg za dve tri sezone pocepaše kartonske Terazije.

Od kartonskih Terazija neku malu vajdu videli su samo sakupljači sekundarnih sirovina.

Čije je divlje naselje – valjda da bi raščistio prostor za kartonske Terazije – Lordmair Đilas brutalno počistio sa lica sveta.

Šuškalo se po Beogradu da je lepo zaradio na tom brisanom prostoru.

Gostovao je i Đilas, ako dobro pamtim, u Utisku.

Ne pamtim, međutim, da ga je Bećkovićka priupitala kud se dedoše pare od kartonske kopije Terazija.