Potegao, cenjeni publikume, Kosta Čavoški pa objavio knjigu, dramatično naslovljenu „Rasrbljivanje“ i među vodeće „rasrbljivače“ svrstao prezidenta Tadića i moju malenkost. Ali to nije tema ove kolumne. Tema je , strogo uzev, nekako primerenija prezidentu, psihologu po profesiji, ali budući da je Jego Sijatelstvo u obavezama do guše, ja ću reći neku.
Ne znam da li ste primetili koliko je udobna pozicija takozvane nacionalne i patriotske inteligencije. Šta god da izbulazne, šta god da nalupetaju, koliko god da se proseru, gleda im se kroz prste, jer oni podrazumevaju da iza njih stoji narod i da se njima kao narodobraniteljima ništa ne sme spočitnuti. U tom gledanju kroz prste naročito se isticao prezident Tadić i za to je od strane „patriota“ nagrađen titulama „ustaša“, i „rasrbljivač“. Sad kad mu u Moskvi pletu svilen gajtan, a Kosta i Voja seire, nije zgoreg da malo razmisli o tome i da definitivno izabere stranu.
Elem, čim je Čavoški napisao „Rasrbljivanje“ našao se, nesvesno doduše, u taboru „rasrbljivača“. Jer ja – godinama ovo ponavljam – ne znam za većeg rasrbljivača i uništitelja srpske tradicije i duhovnosti od Vuka Karadžića i njegove jezičko-populističke brljotine. Tu se sada više ništa ne može učiniti. Da se mi pozabavimo „rasrbljavanjem“ kao takvim. „Rasrbljavanje“ je neprestano u opticaju, idealno je za naricanje, ali još se nije našao patriotski hadžija da ga precizno definiše. Šta je konkretno?
Vatikan je po svemu sudeći digao ruke od prozelitizma među Srbljima, Kominterna ugašena, svo evropsko đubre – i ideološko i materijalno – odavno se ovde ugnezdilo i primilo. Konačno, šta je nacionalizam nego đubre sa zapada jer ga – pre nego što je u XIX veku uvezen takođe sa zapada – u Srbiji uopšte nije bilo. Tu dolazimo na stvar: Po Kosti i kostićima glavni faktor rasrbljivanja jesu Srbi koji ne misle kao Kosta i kostići. Hvala Bogu, takvih ima jako puno.
Ideja „rasrbljivanja“ infantilna je i imbecilna sama po sebi, ako ni zbog čega, a ono zbog potpune nesvrhovitosti takvog poduhvata. Ako i mogu da zamislim neku hipotetičnu silu čiji je cilj apsolutno uništenje Srba – činjeni su već takvi pokušaji u istoriji – sa „rasrbljavanjem“ mi to nikako ne polazi za rukom. Hitler se, recimo, nije baktao sa razjevrejivanjem Jevreja nego ih je slao u gasne komore. Osim toga, svaki pokušaj „rasrbljivanja“ je unapred osuđen na propast jer to Kosta i kostići nipošto neće dozvoliti.
Čemu onda tolika galama? Evo čemu: da se ne bi čulo kako zvone beznačajnost i otupelost. Kosta se u „Rasrbljivanju“ jada da sam prezidentu predlagao sankcionisanje lažnih patriota. Idem i korak dalje: Čavoškog treba obesiti! Mačku o rep.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
