Spomenusmo juče Đidovu Stranku slobode i pravde koja se ovih dana u mukama porađa, spomenusmo takođe da treba biti zdravo skeptičan prema partijama u čijim imenima ima natruha epske poezije i metafizike, propustismo, međutim, da napomenemo da su isto tako sumnjive stranke sa kratkim, zvučnim, a maglovitim imenima.
Dveri, na primer.
Onomad napisah da Đido i Vuko planiraju da kad SZS jednoga dana u neodređenoj budućnosti bude svečano instaliran u pustoline na Andrićevom vencu i Nemanjinoj – Boškića & Co odbace u ropotarnicu istorije, ali se nakon uvida u stanje stvari na terenu presaldumih i dokonah da je izglednije da Boškić i kompanija preveslaju Đida i Vuka.
A evo zašto. Za razliku od Đida i Vuka Boškić & Co imaju i veruju u svoju ideologiju. Nije to naravno ideologija za priviti na ljutu ranu – mnogo je pogodnija za nanošenje rana – Boškić & Co veruju da je u osnovi njihove ideologije pravoslavlje, ali tu se varaju, to je papazjanija pagansko-magijsko-manihejskih matrica, već poprilično izanđalih, ali još uvek (i vazda) delotvornih.
Krugovi dvojke i Euromahala nešto su se kao malčice uskurobecali na vest da će na sabornim protestima – na kojima su sprečena Karanovićkino i Vujoševićevo obraćanje – jedan od govornika biti dverjanin Vladan Dimitrijević, po zanimanju isterivač đavola. E sad, suprotno vašim očekivanjima, tema naše današnje kolumne nije političko, nego teološko pitanje – postoji li đavo?
Još kako postoji, a najviše postoji tamo gde se uobičajilo (i moralo) smatrati da ne postoji – kao što je bilo slučaj u SFRJotu – ali đavo postoji (ako se tako može reći možda i više) tamo gde se veruje da postoji, ali da se nalazi isključivo na jednoj strani sveta, u određenim osobama, a naročito u nekim rok bendovima, gorepomenuti Dimitrijević ih je sve taksativno nabrojao u svojim brojnim egzorcističkim pisanijama.
Kako je Rogonja – kako mu ja tepam, dovodeći se u opasnost da me Dimitrijević osumnjiči za satanizam – neopaženo završio posao u SFRJotu, to smo videli (i osetili na koži), a kako će nas dotući, sad kad je opažen, ali eksportovan u daleke predele i ljude, ostaje da se vidi, siguran sam, međutim, da to neće biti lep prizor, na to ukazuju svi „znaci vremena“, a meni preostaje samo da me uterivač đavola, Dimitrijević, ne oglasi i za Jehovinog svedoka.
Tehnologija, da kažemo, Rogonjinog delovanja najbolje se može opisati kao mešanje baba i žaba, spajanje stvari (i ljudi) koji treba da stoje odvojeno i razdvajanje stvari (i ljudi) koji treba da budu zajedno, stvaranje, ukratko, zbrke, raspirivanje niskih strasti prerušenih u visoke ideale, unošenje razdora i nasilje pod zastavom odbrane … Već nečega. Uvek se nešto nađe. Preporučujem Dimitrijeviću da malo pogleda oko sebe i da se zapita da đavo slučajno nije svratio i u Srbiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
