Što reko Deng Sjaoping – neka cveta stotinu cvetova. Znamo da je posle te Dengove izjave Kini baš dobro krenulo. Jeste, zagraktaće sad komentatori, lako je Kini, ona nema Kosovo, ali nije baš tako! Kina, cenjeni publikume, ima najmanje petnaestak kojekakvih Kosova. Nije to baš monolitna država. Ima i tamo raznoraznih autonomija i separatističkih pokreta. Ali je fakat da Kina ima jednu veliku prednost: nema Srbiju. A naročito nema srpske politike koje su – davno smo se složili – najveći problem Srbije. Gotovo svaka od tih politika tradicionalno stremi nečem nemogućem, a ako se slučajno suoči sa nečim mogućim, očas ga posla pretvori u nemoguće. To je, rekao bih, posledica snažne vezanosti srpske politike za srpsku epsku tradiciju, ali ima i takvih koji drže da su naše politike veoma dobre, samo nam Vatikan, Brisel i Vašington redovno mrse konce.

Ima tu još problema. Srpske politike nikako da ukače jednu notornu stvar: da je politika tehnika razmrsivanja ovosvetskih konaca, a da su tu krkanluci, svečane akademije, dodeljivanje odlikovanja i otvaranja fabrika i puteva nešto najsporednije. Kada bi svetom vladala pravda, politika uopšte ne bi bila potrebna, a još bi manje bila potrebna da u takvom svetu svak svakome ne radi o glavi. Da ne dužim: politike su u obavezi da rade (i to dobro) u zadatim okolnostima. Rekao bih da je Overlord Vučić prvi srpski političar posle Đinđića koji je shvatio da je to tako i da se to tako mora raditi.

Razumljivo, Vučić je time na glavu navukao gnev mnogih dilbera, pa čak i mnogih svojih stranačkih drugova. Jer, pazite: kada se stvari postave onako kako Vučić namerava da ih postavi – tu se onda računaju samo rezultati, a vatrene patriotske govorancije počinju da šupljikavo zvuče. Tadiću – koliko vidim iz intervjua – nije milo što je baš Vučić, a ne on, prelomio oko Kosova, pa mu (s pravom) spočitava neevropejstvo na domaćoj sceni. Naročito kulturnoj. To se, međutim, s vremenom da popraviti. Vladika Grigorije je u Utisku nedelje izjavio da bi – da je počem Tadić uradio ono što je uradio Vučić – završio obešen na Terazijama. Mislim da je to preterivanje. Prošao bi isto kao i Vučić. To nije prijatno. Ali ipak ne završava na vešalima. Rekao bih na kraju da se Tadić na to nije odvažio samo da ne bi izubio izbore. Koje je ipak izgubio. Ne kažu džaba da je politika kurva.