Još sam pod utiskom Glavnog odbora DS koga su istoricizmu sklone novindžije već proglasile novom Osmom sednicom. Poređenje je, da se razumemo, preterano. Osma sednica je – uprkos tragičnim posledicama – bila neuporedivo uzbudljiviji skup. Letele su tu varnice i glave, padale su teške reči i još teže optužbe. I, uopšte, bilo je mnogo više dinamike i na sednici i u društvu. Ni ja ne mogu da odolim zovu istoricizma pa to davno prošlo vreme interno zovem Periklovim dobom srpskog političkog idiotizma.
Naš gospodar Demokratskom strankom vlada kao i našom državom – pokroviteljski brižno, strogo, ali pravedno, mada su rezultati stranačke vladavine značajno bolji. Ponekad pomislim da bi nam mnogo bolje išlo da smo svi članovi DS-a, ali to se kosi sa principima višestranačkog sistema, pa kao i mnoge druge dobre ideje mora završiti u ropotarnici istorije. DS je i ovoga puta pokazala uzornu monolitnost, ali ipak su se čuli neki, kako se ono kaže, disonantni glasovi. Pojavila su se izvesna leva skretanja. Đilas se nešto uskurobecao protiv Wu Kjer Ema, a podržao ga je i Mićunović tako da je sve pomalo ličilo na „šesetosmu“. V čjom djela? Revizionisti su, naime, optužili popečitelja inostranih dela za kandidacioni fijasko, a u odbranu su uzeli Đelića.
Prezident je to u korenu sasekao. Kao što bih i ja učinio na njegovom mestu. A evo, cenjeni publikume, i zašto. Mlađahni a zdravo ambiciozni Wu Kjer Em jeste napravio mnoštvo gafova i brljotina, zamerio se (a sledstveno je zamerio i sve nas) mnogim uticajnim ličnostima u Jevropi i svetu, žario je i palio po takozvanim forumima sve dok mu uticajne ličnosti i svet nisu uveli sankcije. Ali svaljivati krivicu za fijasko evrointegracija isključivo na njegova slabašna pleća nije, brate, pošteno. Ako ni zbog čega drugo, a ono zbog toga što je spoljna politika koju je bajagi vodio lično prezidentova, a ne Kjer Emova.
Mada mi Picopevac ide na Crvenog Bana, ako ćemo pošteno, rečena politika se i ne može voditi drugačije nego što ju je Kjer Em vodio. Druga je stvar što je Wu mislio da se u inostranstvu nešto može postići laganjem, mašćenjem, bukom i besom, narodnim pesmama i igrama, kao što se lako postiže ovde, kod kuće.
Da ne dužim, krčag je išao na vodu dok se nije razbio, pa sada revizionisti iz DS-a traže Kjer Emovu glavu. A gospodar je ne da. Ne mere, kaže, idu izbori. Pa nam je potrebno jedinstvo. Ali ne treba preterano zakerati. Bilo je na GO-u i dobrih stvari, poput uvida da je mogućnost totalne propasti Srbije bez pokrajina ipak veći problem od pokrajinske secesije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
