Gospodar srpske nemoći

 Naravno, srpsku politiku je i onda, kao i sada, baš bolelo dupe što mene politika ne interesuje, ali ja sam iz te obostrane nezainteresovanosti – i onda kao i sada – izvlačio veliku korist: zavidan stepen duševnog mira.

Šta nam je, dakle, Overlord napisao u pismetu? Svašta nešto, ali moram reći da mu je svaka ka vladičina i da bih svaku – nakon što je dobar lektor očisti od naslaga patetike – vrlo rado potpisao, ali bih je – nakon potpisivanja – momentalno zgužvao i bacio u koš. A zašto? Zato, čestnejše čorbadžije, što rečena poslanica kasni otprilike sto trideset godina. Da bih to dokazao, istrgnimo iz celine jedan Overlordov pasus. “(…) ako se neko drzne, ako neko proba, pokuša, krene, ringišpil se zavrti i oni koji su bili za reforme, odjednom budu protiv, oni koji su bili za zakone, uglas viču kako su zakoni loši, zastupnici prava poslodavaca postanu zastupnici prava sindikata, levičari postanu desničari, desničari pređu u levicu, intelektualci mašu pesnicom, radnici odbijaju da rade… “Ovom se uvidu u stanje srpskih stvari nema šta dodati, ali treba reći da su sve navedene manjkavosti – osim što su neotuđivi deo “našeg identiteta” – posledica NAMERNE nedovršenosti države Srbije, iz čije mindže Overlord sada pokušava da povadi vekovno trnje. Na Srbiju se sasvim lepo može primeniti opaska jednog francuskog cinika – vaktile namenjena drugoj jednoj, nama prijateljskoj državi – da je “istrunula pre nego što je sazrela”. A nije da nije mogla da sazri. Čak joj je dobro išlo, dok se na istorijskoj bini nisu pojavili entuzijasti rešeni da odlože sazrevanje i uređenje države Srbije dok se ne oslobode “sve srpske zemlje”. Ni Overlord – iako je spustio ton – ne propušta da ih obilazi. Moć navike, pa to ti je.

Ne sumnjam, dakle, u dobre Overlordove namere, ali sumnjam u mogućnost njihove realizacije. Ovde, dame i gospodo, niko – ni levica, ni desnica, ni prva, ni druga, ni treća, ni nebeska, ni zemaljska Srbija ne želi (neće, zapravo) nikakav boljitak, zato što svaki pomak nabolje zahteva podizanje zacementiranih guzica i buđenje iz udobnosti letargije. Overlord se mnogima priviđa kao najmoćniji čovek u Srbiji, ali ja držim da u Srbiji nema nemoćnijeg čoveka od njega, zato što je njegova vlast u stvari vlast nad bezvlašćem, a njegova se apsolutna moć svodi na kontrolu i redistribuciju nemoći. Da bih to pojasnio, evo primera. Overlord može pokretom prsta posmenjivati alave direktore, ali sve što će postići jeste da novopostavljeni (privremeno) jedu manje bifteka i troše manje benzina. Sve ostalo ostaće isto. Za sva vremena.