Kud dalje 1Foto: Stanislav Milojković

Da sam pomno proučio taj plan – što, fakat, nisam bio učinio – znao bih, kaže podmfamozni mudrac, da je on podrazumevao „autononomiju za nekoliko rascepkanih sela“ i još nekoliko trica i kučina nedostojnih Srba i srpskoga roda.

Budući da se čovek uči dok je živ, pohitah na vrelo večne mudrosti, Vikipediju, da se detaljnije obavestim o planu Z-4 i tamo naiđoh na rečenicu: „(…) iz Plana Z-4 proizlazilo je da bi Srpska Krajina bila gotovo potpuno samostalan entitet u sklopu Republike Hrvatske ali bez međunarodnog suvereniteta, odnosno „država u državi“.

Piše još na Vikipediji da je plan Z-4 bio teška muka autoru bestselera „Bespuća povijesne zbiljnosti“, ali da nije imao kud jer su mu jajca bila u međunarodnom procjepu.

I Milošević je, međutim, kaže Vikipedija, na plan Z-4 gledao kao na smrdljiv sir.

Zašto? Vikipedija tvrdi „zbog brige o Kosovu“. Ja ostajem pri mojim onomad podastrtim razlozima.

Nema se kud dalje, ali hajdemo dalje.

Zahvaljujući neprekinutoj seriji teških brljotina pregovaračka pozicija Srbije je sve više slabila kako su se devedesete primicale svom tužnom kraju.

Već na pregovorima u Rambujeu u međunarodnom procijepu su se našla Miloševićev jajca.

Jeste to bio ultimatum, jeste bilo zazorno pristati na prisustvo NATO trupa na teritoriji suverene države, jeste da je rezultat kosovskog plebiscita koji je trebalo da bude održan nakon tri godine bio „više nego predvidiv“, ali, znate šta, u tome i jeste smisao uturanja tirjaninski jajaca u međunarodni procjep.

Kao što smo napred videli, upravo je Milošević bio taj koji je – na štetu i pogibiju Srba iz Hrvatske, a ubrzo i ostatka „zaklanog naroda“ – džentlmenski izvadio istoričareva jajca iz međunarodnog procjepa.

Njemu nije imao ko da ih vadi, pa ih je (prividno i privremeno) izvadio sam tako što je interno pobedio NATO. Kako to – interno.

Lepo.

Izjavio je na televizoru da smo izvojevali „veličanstvenu pobedu“.

A šta s tim to što se u realnosti NATO smestio na Kosovu?

Ništa, brate. Tim gore po realnost.

Tek sad nema dalje, ali hajdemo dalje.

Nakon što je đavo odneo sve što se imalo odneti, na scenu je stupio Referendumski Lopov koji je koji je Albancima ponudio manje-više isto ono što je plan Z-4 nudio Srbima.

Možda i više.

Lopužina nacionalna sujeta bi se zadovoljila i simboličnom zapandrčivanjem srpskog barjaka na granicama sa Makedonijom i Albanijom.

Kao što je bilo predvidivo da Rambuje Miloševiću neće moći ništa jer je jači od sudbine, bilo je predvidivo i da će Albanci glatko odbiti imbecilni predlog srpske strane. Zašto?

Prosto ko pasulj.

Zato što im predsednik nije bio ni Milošević, ni Koštunica, ni Tadić, Visoki je došao post festum.

A kada je Kosovo konačno proglasilo faktičku nezavisnost, RF je uzvratio tako što je polomio i popalio Beograd.

Eto, toliko. Pa vi sad turite na čelo i zapitajte se kud dalje.