Nebesko podzemlje

Toliko „malo više“ da se, Bogu hvala, patrijarh Irinej – brzinom nesvojstvenom crkvi – izričito ogradio od svojih arhijereja. Bilo je vala i krajnje vreme. U više navrata sam ovde pisao na tu temu, ali nije zgoreg da se ponovim. Ja potpuno razumem kada o Nebeskoj Srbiji trućaju političke mutivode, propali pesnici i izmanipulisana masa, ali kada o Nebeskoj Srbiji – i to prizemnim tonom – govore monasi, pritom doktori teologije i to doktori teologije koji su napisali više sjajnih knjiga na razne bogoslovske teme, onda je to znak da sa srpskom duhovnošću nešto žestoko nije u redu.

Šta nije u redu? Šta jeste? Nauk hrišćanske vere nas uči da se sve na ovom svetu događa po Božijem promislu. Prostonarondo rečeno: Bog daje i Bog uzima. Crkveni oci, mnogo stariji od otaca koji su govorili pred razgaćenim Sahibijom, stalno ističu da se Gospod naročito gnevi u slučajevima kada nam nešto (za naše dobro) oduzme, a mi za tim kukumavčimo i ropćemo. Šta bude posledica takvog odbacivanja Božije volje? Bude sto puta crnje i gore. Osvrnite se oko sebe.

Kad smo već kod crnjeg i goreg, sklon sam da Overlordu i Underlordu skrenem pažnju da povedu računa o bezbednosti. Znaju oni na šta mislim. A kad je na „veličanstvenom mitingu“ već pomenut i Zoran Đinđić, skrećem crkvi pažnju da je isti taj „ateista“ i „nenebeski Srbin“ dovršio Hram Svetog Save i uveo veronauku u školu.

Je li bilo nečeg dobrog na mitingu? Jeste. Policija tvrdi da se na Trgu republike okupilo oko 3.000 – 3.500 ljudi, mada je Vukadinović – koji se konačno dokopao govornice – procenio da ih je bilo svih petnaest hiljada. Ali on ima svoju računicu. Jednostavnu. Koštunica, Bećković i Samardžić vrede brat bratu po 4.000 duša. To sve znači da nebesko srpska pomama jenjava i da decenijama zapostavljena srpska racionalnost polako staje na noge. Ako ništa, Overlord i Underlord su definitivno ukačili s kim imaju posla.

Tako su i reagovali. Odmereno, ali odlučno. Mada je Dačić bio malo eksplicitniji. Postavio je jedno, da kažemo, filozofsko pitanje: „Čime je Bog zaslužio da ga ovakvi predstavljaju na zemlji?“ Dačić je čovek levičar, pa ne shvata neke teološke finese. Nije to, Dačiću, Bog ničim zaslužio. Mi smo zaslužili. Ali ne moramo tako do u beskonačnost.