Nesolidnost

Izgleda du su ih svi u Srbiji pročitali, samo od toga nema vajde. Kakvi su – takvi su. Boljih nećemo imati dok ovima ne istekne rok trajanja. A to, bogme, može potrajati. Za razliku od novinara, političari žive kao kornjače. Manj ako im život ne prekrati metak.

Zašto ja – cenjeni publikume – ne čitam Vikiliksove pikanterije? Iz prostog razloga što jako dugo i lično znam većinu persona dramatis i što znam kakvi su i kako funkcionišu. Ponekad, tako, zasednem sa društvom, popije se tu neka, đavo me navede da se prisetim opozicionih dana i noći, razveže mi se jezik, svašta nešto ispričam, a pajtaši me u čudu pitaju: zašto, čoveče, ne napišeš knjigu memoara, neka sećanja, pare bi namlatio. Eh, pare! Para nikad dosta. Ali koliko god da ih ima spiskaju se. A scripta manent. Dragi drugovi, odgovorim pajtašima, pre svega me mrzi da TO pišem, a onda – budući da sam znan kao pisac fikcije – niko mi ne bi verovao. Svi bi rekli: ala mu ga pretera Basara. A ne bih rekao ni polovinu. Nije da sam preterano nežna duša. Ali ni papir ne može sve da istrpi. Pa tako ni ja.

Samo se povremeno čudim što sam sve to blagovremeno gledajući i slušajući tolike godine, živeo u iluziji da će u Srbiji stvari krenuti nabolje. Da li sam se zavaravao opozicionim teškoćama, da li sam mislio da će se političari popraviti kad dođu na vlast, pravo da kažem – ne znam tačno. Lepo je neko rekao da nada umire poslednja. Sa druge strane ne može se reći – bar ne za veliku većinu političara – da su monstrumi, teške propalice, prevaranti i ukoljice. Jok, more. U retkim trenucima kada nisu političari, obični su to ljudi, čak i prijatni. Ali osnovni utisak koji sam poneo iz – hvala bogu davnog drugovanja s politikantima – jeste utisak žestoke nesolidnosti, neke vrste seljačkog makijavelizma i abnormalne sklonosti laganju i nadlagivanju.

Evo kako to funkcioniše, bez imena i prezimena, da biste bez predrasuda savladali gradivo. Elem, ako političar X pretpostavlja da ste vi, njegov sagovornik, u kontaktu s političarem Y, X će onoliko nahvaliti Y-na, a vama otvoriti dušu, i u poverenju izneti planove i gledišta sasvim suprotna od onoga što planira i što misli, da bi Y-na naveo na pogrešan trag. Što je zaludan posao, jer Y dobro zna da je X prevejani lažov i tačno će znati šta X namerava. To, međutim, X-u neće smetati da na sledećem sastanku sa Z-om slaže da ste vi, sagovornik, na pasja kola izogovarali Y-a. I da ste njemu, X-u, saopštili strašne (izmišljene) stvari o Y-vim naumima, koje on, X, u poverenju prenosi Z-u. Tako to ide i dan-danas. E sad, cenjeni publikume, pomnožite ovo sa nekoliko hiljada, pa će vam možda biti jasno zašto je u Srbiji sve nejasno.