Pre neki dan lamentirah kako više nema praznika, a evo, sada moram da povučem reč: još uvek ih ima, jeste da nisu kao nekada, ali ništa nije ko nekada. Progres, bato. Ili dijalektika. U svakom slučaju – neka od teških reči koje objašnjavaju sve. Ako se dobro sećam, već sam na ovoj strani pisao da je ključna stvar za prazničnu atmosferu u Srbiji činjenica da političari privremeno zamuknu. Nije da se dibidus ne oglašavaju, nemoguća je to misija, ama nekako spuste loptu ili – što je još bolje – odu na neku daleku turističku destinaciju. Ali, što kaže popularna pevačica, sve što je lepo ima kraj. Vizionari se brzo vrate u formu. Odmorni, orni da nas odvedu u bolju budućnost.
Samo, neću danas da krpim političare nego novindžije. Ta je plemenita branša nekako pala u zasenak, a i oni bogme snose deo odgovornosti za političarsku osionost. Jer, tako se ovde namestilo, ako nema neke političke pikanterije ili bombastične izjave – nema, bato, ni novina. A s druge strane, ako obiđeš sve stranačke konferencije za štampu i poturaš smrt novinarstva – one magnetofončiće – eto ti novina bez imalo muke. Doturiš posle ko je koga u Velikom bratu, ubaciš sto načina kako doživeti orgazam. Onda malo sporta i razonode i eto ti slobodne štampe.
Selektivnosti, cenjeni publikume, ni od korova. Svaka reč izgovorena sa stranačkih govornica mora biti doslovno prenesena. Inače – političari se žale na diskriminaciju. Evo, nije li se Aca Vučić sa svih mogućih ekrana žalio da je SNS žrtva medijske blokade. E sad, kad su javni servisi u pitanju, političarske žalopojke imaju nekog smisla. Ali kad se radi o takozvanim privatnim i nezavisnim medijima, ja ne vidim nikakvog ni logičkog ni zakonskog razloga da prenose svaku političarsku budalaštinu. Nisam li iz potaje pisao Panoviću da ne mora da štampa baš svaku Sahibijinu mudrost u formi intervjua. Tim pre što se osnovano sumnja da se tužbe i globe protiv Danasa planiraju i organizuju u Sahibijinoj divanhani. Objektivnost će nam doći glave, cenjeni publikume. I za to postoji opravdanje: nekada je mnogo toga bilo ili tajna ili nepodobno. Sada je sve javno. I sve više liči na javnu kuću.
Jer, da prostite, novinari mi sve više liče na uposlenice tih kuća. Samo li DSS šibne obaveštenje da će održati konferenciju za štampu, eto ti jata novinskih jurišnika u DSS-u. Sad će komentatori zagrajati: govor mržnje, animozitet i pročaja. Ma jok, more. Jedina stvar koja mi na tim konferencijama smeta jeste tragična istovetnost saopštenja. A u poslednjoj analizi – dosadnost i oveštalost novina. Ne znam da li ste primetili, cenjeni publikume, da političke takozvane rubrike iz dana u dan liče kao jaje jajetu. Pa nešto mislim, ako ne možemo promeniti političku garnituru, možda bismo mogli promeniti novinski pristup politici. Ne treba puštati u štampu sve što političari lanu. Pa će se onda i gospoda političari potruditi da kažu nešto suvislo. Jeste fantastika, ali moglo bi da deluje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
