Pade mi u oči izjava premijera Mirka Cvetkovića Mačeka koja glasi ovako: „Sredili smo državu!“ To, u trenutku dok kuva i na Kosovu i u Beogradu i po Srbiji, može da bude neslana šala. Ali može da bude i sušta istina. Zavisi od toga u kom se ključu čita. U supkulturnom lingu sintagma „sredili smo ga“ znači da je neko nekom došao glave. Vi se, cenjeni publikume, opredelite kako ćete tumačiti Mačekovu izjavu. Ja sam skloniji da se priklonim trećoj opciji – meljite usta da niste pusta. Što bi se Mirko Maček razlikovao od velike većine srpskih političara. Velike prazne priče će nas svakako pre ili kasnije „srediti“.
Ipak ne treba biti pesimista. Uzimajući u obzir kosmičke razmere neodgovornosti ovdašnjih državnika, nama još i dobro ide. Valjda po inerciji. Uopšte se ne sprdam kada to kažem. Uzmimo ovaj slučaj. Onaj se prepodobni isposnik Toma Nikolić nešto najerezio na Tijanića iz starijih dana, pa strogo pripretio. Čim on, Toma, dođe na vlast, prva će mu stvar biti da Tijanića smeni i da ga vrati u mlađe dane. Teško bi se moglo reći da sam Tijanićev fan, ali čekaj malo. Ako je Tijanić legalnim putem izabran za direktora našeg prava da znamo sve, u demokratskoj državi ne bi smeo da biva smenjivan voluntarističkim odlukama. Toma može da smenjuje i postavlja unutar svoje stranke, što verovatno i čini, ali državni su činovnici – što Tijanić jeste – državni činovnici i bivaju izabirani i razrešavani dužnosti prema striktnoj proceduri. Nema tu preko kolena, bato. Ili ima?
Vučić je posle, po običaju, vadio Tomino kestenje iz vatre, a i Sašica mu je lepo otpisao. (Ako smem da primetim: šteta je što Tijanić ne piše nego se bakće medijskim biznisom.) Mene, kao bajagi objektivnog posmatrača, interesuje nešto drugo: živo me, naime, interesuje kakav li bi dragi čupavi lik zaseo u Tijanićevu fotelju, a neko bi morao; ne ide da Toma uređuje informativni program, mada bi belćim voleo. Siguran sam da bi to bila neka intelektualna i moralna gromada. Da i ne govorim koliko sam siguran da bi novi direktor značajno poradio na svim propustima koje Toma stavlja na Tijanićev raboš. Bio bi to, dame i gospodo, etalon objektivnosti.
Šta sve ovo govori? Tužne stvari, dame i gospodo. Skrama takozvane demokratije u Srbiji je toliko tanka da više otkriva nego što skriva. Ispod te skrame svaki čas proviruje iskeženo lice totalitarizma i autoritarnosti. Kao i rodonačelnik srpske demokratije – Ćosić – naši bi političari možda vaistinu i hteli da budu demokrate. Ali ne mogu. Ne ide im od ruke. Marksistički kružoci i moć navike su učinili svoje. A laki keš je dopustio vodi da uđe u uši. Pa u tom smislu vam savetujem: kupujte one kožne gaće koje neprestano reklamiram.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
