Elem, cenjeni publikume, otvorih prekjuče Sajam knjiga, pa ko velim – kad sam ga već otvorio, daj da vidim šta ima unutra. I znate šta mi je bio prvi utisak kad sam sišao u široke čitalačke mase? Prvi utisak mi je bio da se Beograd pretvara u Tokio.
Gotovo da nisam naišao na posetioca/posetiteljku bez fotoaparata u rukama. Ako je neko slučajno i zaboravio aparat, tu je kamerica na mobilnom. Cenjeni sajamski publikum kao japanski turisti: sve to škljoca, sve to slika, sevaju blicevi, tu se krevelji, tu se pozira, a ja koliko malopre rekoh da se knjiga odlično nosi sa novim tehnologijama. Eto ti ga sad: pregazi me vreme u roku od petnaest minuta.
Ćopam ti ja tako sajamskim sokacima koji su iz godine u godinu sve uređeniji i lepši i krcati sve ukusnije opremljenim knjigama. Sajma knjiga, dakle, što se tiče, već smo Evropa, ne preterujem, nema bitnih razlika između sajma u Beču, Lajpcigu, Parizu – u Frankfurtu nisam bio – a opet meni, meni koga stalno nabeđuju sa mondijalizam, sve to da prostite smeta. Mitketov sindrom, valjda. Žal za mlados! Fakat! Nedostaje mi onaj stari, dobri Sajam knjiga na kome se onoliko pilo i pušilo, na kome se svojski rukovalo i na kome su uporedo sa ljutim zajebancijama vođene vrlo ozbiljne diskusije. Dakle, načisto se odadosmo Evropi.
Od ove godine, naime, na Sajmu važi apsolutna zabrana pušenja. Pušenja nema više ni u onim sklepanim kafanicama pod stepeništima, ama nigde. Ko hoće da popuši, mora da izađe napolje, pa ako mu ne smetaju dostavljači koji neprestano nešto unose i iznose, može da tu zapali. Tu na vetru i kiši, možda nađe i inspiraciju, pa napiše priču ili pesmu. Ipak je to Sajam knjiga.
Dobro, na dugom putu u EU moramo podneti i veće žrtve od nekontrolisanog pušenja. Ali apstinencija i te kako utiče na sajamsku atmosferu. Svi bajagi nasmejani, svi ljubazni, svi okupani i očešljani, ali svugde neka teška nervoza. Svi kao da jedva čekaju da se oglasi zvono za fajront, pa kud koji. Svega, dakle, ima, ali nema one opuštene sajamske atmosfere, kao da se zaboravilo da je sajam u stvari isto što i vašar i da na vašaru mora biti svakovrsnih vašarskih sadržaja.
Nego, da ne dužim. Iskradem ti se i ja kroz ona vrata napolje, zapalim cigaretu i bi mi nekako lakše na duši. Od cigarete? Jok, more! Nego od pomisli kakva li će tek čemerna atmosfera biti na sajmu knjiga 2051. Na kome, hvala bogu, neću biti.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
