Sresko špijuniranje 1Foto: Stanislav Milojković

Ostaviću sad po strani što ova i ovakva himna ima i te kakve veze sa „trenutkom naše istorije“ – koji bih radije nazvao dramoserskim, nego dramatičnim – pa ću da selo – pu, pu, daleko bilo – ne bi izgorelo do temelja i ja dodati koje drvce na vatru na kojoj ovih dana Vulin gori, a na podibije „neopalime kupine“, ne sagoreva.

Na osnovu površnog novinskog istraživanja obavestio sam se da je Vulin izvoleo gnevno komentarisati smatranja bivšeg vojnog popečitelja, Šutanovca, poslata nedeljniku Nedeljnik, što bi bilo Vulinovo neotuđivo pravo da je tekst i objavljen u Nedeljniku, što se – iz razloga poznatih Šutanovcu i Nedeljnikovoj redakciji – nije dogodilo, pa je na Vulina pala osnovana sumnja da se odao jednom od najstarijih srpskih zanata – sreskom špijuniranju.

Srbija je, kao što znamo, velika tajna, otuda mnoge službe i mnogi državni i paradržavni dilberi daju sve od sebe da proniknu u što više njenih tajni i što u više tajni proniču, Srbija je sve tajanstvenija i tajanstvenija. Škakljiva je okolnost što su mnoge od tih tajni – vrlo javne, poput „tajne“ da srpski državotvorci (svih vremena i boja) nadziru tajne svojih podaništva i građanstava, ponekad s pravom, ako nadzor vrše po zakonu, ponekad pak (u Srbiji češći slučaj) bez prava, kao u aferi „Šutanovac, Šojgu, Vulin“.

Kao što se možemo obavestiti iz američkih filmova B produkcije, ni službe uređenijih država nisu s raskida da neovlašćeno zavire u tuđi inbox, ali – za razliku od Srbije sa njenim „posebnostima“ – ukoliko se dogodi da ih budu savatane na delu, e tu onda pljušte ostavke, kreću istrage, a biva i da se pred kadilukom završi.

A šta biva u Srbiji? U Srbiji počinju da pljušte pritupaste vađevine, a državni kadiluk se – po naređenju odozgo – dovodi u neprijatnu situaciju da dokaže da Vulin nije uradio to što je uradio, što po svemu sudeći i nije, jer daj Bože da ume da upali kompjuter, hakovanje tuđih inboxa uveliko prevazilazi popečiteljevo tehničko znanje, inteligenciju da i ne pominjem.

Sve, dakle, insinuira da je u Nedeljnikov inbox umesto Vulina zavirila neka od službi – legion im je ime – koja to ume da radi i kojoj je to (kad radi po zakonu) i posao. Nisam međutim sklon – kao što je većina sklona – da pomislim da je to N. N. služba uradila da bi učinila Vulinu. Pre mi se čini da je služba polovičnošću doturenih informacija bila naumila (i u naumu uspela) da Vulina uplatka i prikaže onakvog kakvog jeste – kao brzopletog amatera koji – kako juče apsolvirasmo – ne zna kud udara, ali koji ne propušta priliku da udari gde stigne.