Svet kao nevolja i vašarska predstava 1Foto: Stanislav Milojković

Dok klasični zanati jedan po jedan nestaju sa lica sveta – ko se, recimo, još uopšte seća radiomehaničara, sarača, abadžija, voskara, licidera, sodadžija, da pomenem samo neke, spisak je ogroman – stari srpski zanati i dalje cvetaju.

Osim najlošijeg, politički (naoko) najprobitačnijeg – inata – i stari srpski zanati pravljenja sranja posle kojih sledi naricanje zbog mučnih posledica i udarničkog pravljenja neprijatelja od svega i svakog, posle čega sledi naricanje da nas svi mrze i da svi rade „protiv nas“ iz dana u dan sve više napreduju.

Pre nego što pređemo na temu naše današnje kolumne prilažem poučitelni citat iz Šopenhauera, koga ovih dana ponovo iščitavam.

„Prostački sebičnjak“, piše stari Artur, „koji celokupnu stvarnost ograničava na sebe i koji druge posmatra kao puke maske i utvare, neće učestvovati njihovoj sudbini, već će svu samilost koju ima usmeriti na sebe samog i zbog toga će postati vrlo osetljiv i stalno će kukati na život.“

Sad stavite ruku na srce, vi divna podfamozna stvorenja, pa recite da li ste se možda prepoznali u gornjem opisu.

Ako slučajno niste, znajte da je to zato što ne prepoznajete ni gde vam je glava, a gde dupe.

Ni po, međutim, jada što to vi ne prepoznajete, naš problem je što to ne prepoznaju ni političari kojima je u opisu radnog mesta da razaznavaju šta je za korisno za istoriju i život, a šta ne.

Tako dođosmo i do naše teme. Elem, epidemija jenjava pa je vlada Crne Gore donela uredbu o otvaranju granica kojom nisu obuhvaćene zemlje – među njima i Srbija – u kojima broj obolelih na 1.000.000 stanovnika premašuje određenu cifru, nebitnu za našu priču.

Na aritmetičku činjenicu da je u Srbiji broj obolelih na milion stanovnika veći od propisane crnogorske kvote – može se raspravljati da li je ta cifra previsoka – naravno niko nije davao ni pet para.

Prvi su graknuli državotvorci – Brnabić-Kasperski, notorni Dačić, Zorannaha Mihajlovićeva, etc – potom su se graji da je crnogorska uredba antisrpska ujdurma pridružile novindžije, uglavnom oni koji su crnogorske vukojebine zamenile (prividno pitomijom) beogradskom vukojebinom.

Napred pomenuti, plus još neki, jednodušni su u oceni da je to „provokativno“, „nedemokratski“, a Brnabićka je ustvrdila da je to znak da „mi“ – koji to „mi“ jebo ja vas – u Crnoj Gori nismo dobrodošli.

Potom je u pogon pušten još jedan stari (možda i najstariji) srpski zanat – uvlačenja u politička dupeta pa je menadžment Aerodroma Beograd zabranio sletanje „vazduplohova“ Montenegro airlinesa u srpsku zračnu luku.

Onda su neke preduzimljive novindžije savatale neke crnogorske beogradske studente i navratile ih da ospu drvlje i kamenje na antisrpsku uredbu. A onda… Onda smo svi džumle ušli u svinjac i počeli da se valjamo u govnima.