Fani je iz svog kaveza danima krivila svoj dugački vrat i čežnjivo posmatrala kako hranimo majmune. Samo da Helmholc ne sazna, rekao je Maslać. Inače, ništa joj neće biti. Fani od malih nogu živi u Frankfurtu, u njoj više nema gotovo ničeg afričkog, ona je sad takoreći nemačka žirafa, zinulo joj je dupe za mesom, a na to je, njenog dobra radi, ne treba navikavati. A mogli bi izgubiti i posao zbog toga, upozoravao je Maslać.
Maslać je tog jura po treći put bio u pravu. Bilo bi zaista glupo izgubiti dobar posao zbog neprirodne, pa ako ćemo pravo i protivprirodne sklonosti jedne žirafe prema mesu. Čudno je to sa Nemcima i mesom, rekao sam. Nemci vredno rade i zaslužuju da jedu velike količine mesa, ali za razliku od drugih naroda koji pobesne kada se prežderu mesa, Nemci polude kad zavlada oskudica u mesu i mesnim prerađevinama. Kad ima dovoljno mesa, nema boljih ljudi od Nemaca, tako sam rekao, ali kad zavlada nestašica, sklanjaj im se puta.
Hitler je došao na vlast zahvaljujući nestašici mesa koja je pustošila Nemačku dvadesetih godina prošlog veka. Ti si potpuno lud, rekao je Maslać, antifašista. To što pričaš najobičnija je sprdnja sa žrtvama fašizma. Osim toga, Hitler je bio vegetarijanac tako da tvoja teorija pada u vodu. Maslać je, kako ćemo uskoro videti, iznad svega voleo Srbiju, ali se ipak nastanio u Nemačkoj, jer je jednog dana u Večernjim novostima pročitao vest da u Nemačkoj prosečna dužina životnog veka iznosi osamdeset i pet godina.
Maslać je u svakom momentu bio spreman da pogine za Srbiju, ali nije odoleo izazovu da produži život. Momentalno se polakomio na tih osamdeset i pet godina, jer je u Srbiji, pod uslovom da prevremeno ne oboli od raka ili ne bude ubijen u uličnim puškaranjima, mogao računati na maksimalne šezdeset i četiri godine, što mu se učinilo prekratko, nedovoljno. Poverio mi je to u trenucima iskrenosti, u koje je povremeno zapadao. Osamdeset i pet godina, rekao je, koje nemačka država garantuje svima koji ne puše i ne piju, presudili su u mojoj odluci da se preselim u Nemačku. Kad god bih se žalio na tegobe gastarbajterskog života, Maslać mi je skretao pažnju na lebensspannweite, kako se, pretpostavljam, na nemačkom kaže životni vek.
Tvoja tetka, govorio je Maslać, koja je ionako imala predispoziciju za dugovečnost, u Nemačkoj bi umesto devedeset i osam, sasvim sigurno poživela sto dvadeset godina. A ti, okoreli pušač, nemaran, sklon porocima, bio bi odavno mrtav da si ostao u Srbiji. Tako je govorio Maslać, čvrsto rešen da poživi zagarantovanih osamdeset i pet godina, koliko bi najverovatnije i poživeo da ga nekoliko meseci kasnije nije rastrgnuo bengalski tigar, samo dan-dva nakon što je dobio dugo priželjkivani premeštaj sa radnog mesta hranitelja majmuna, na radno mesto hranitelja tigrova.
Svetislav Basara je na odmoru, a narednih dana Danas će ekskluzivno objavljivati delove njegovog najnovijeg romana „Dugovečnost“, koji uskoro izlazi u izdanju Lagune.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
